NIKOLA SELAKOVIĆ ILI KAKO SMO PUKLI KAO DRŽAVA Nisam ja budala - kao neki drugi

Na dnevnom redu Skupštine Srbije su bili takozvani Mrdićevi zakoni, ali je glavna tema bila Selakovićeva odbrana. Ministar kulture iskoristio je nastavak sednice da javnost ubedi da nije kriv za slučaj "Generalštab" u kojem se tereti za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službenog potpisa. Trajalo je to cirka 40 minuta. Slatko se ispričao.- Pošto oni neće da se bore na političkom terenu kao političari, nego politizuju javno tužilaštvo, a ja sam kao ministar političar, ja ću se braniti sa ove pozicije. Pa nisam ja budala kao neki drugi da priznajem. Prvo zašto, zato što to nije tačno - kazao je ministar Selaković.

Znači nisi budala i zato ne priznaješ inače bi priznao? Jasno je da ministar Selaković ima intimne sklonosti samo prema Srbima iz vladajuće stranke, koji imaju ogroman ideološki potencijal, oni su savršeno sredstvo za mitologizaciju prošlosti, za kreiranje narativa o Srbiji koja je vazda bila slobodarska. Doduše, sve je to gola lagarija. Za SNS su svi obični građani samo materijal za stvaranje njima poželjne istorije, nepresušni resurs. Slučaj "Generalštab" bi privremeno mogao da se zakomplikuje, ako se okrivljeni ministar pozove na imunitet. Ako bude želeo moći će, ali tek kada krivični postupak protiv njega formalno počne. Hoće li upotrebiti adut imuniteta, hoće li mu Vlada imunitet ukinuti ili će ga predsednik pomilovati, kao što je obećao?A, narod, jaganjci Božji, skrušeni i golubije duše kakvi su, neće moći ništa da učine sem da se mole za grešne duše učesnika ovakvih šoua sa Andrićevog venca.Takve čistunske patriotske sklonosti ministra Selakovića, sumnjive već same po sebi, u normalnim društvima smeštene su na marginu, ili u zatvorsku ćeliju. Oni nas podsećaju da su na ulici jači od izabrane vlasti; oni se, naravno, pozivaju na demokratiju i slobodu mišljenja, zbora i dogovora. Izbacićemo i našu narodnu mudrost, koja dodaje da je svakome njegova zadnjica kao dunja. To, međutim i uz dužno poštovanje za svačije mišljenje, ima svoje granice. To je poštovanje zakona i to ne iz razloga verskog novoradikalskog čistunstva.I to je to. Srbija ga tražila nije, ali ga je zato dobila i sada su mu drugi krivi. Tako je to kad čovek pokušava da se izvuče iz neprilike bilo kakvim putem, a ne promišljenim. Zna on ko je na čijoj strani i s kim dogovora nema. Ministar kulture je u potpunosti objasnio zašto je Srbija prsla kao država.