Vučićeva izjava povredila i dodatno uvredila roditelje dece sa invaliditetom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno, gostujući na RTS, kao glavne probleme za rešavanje zahteva roditelja-negovatelja naveo novac, ali i - potencijalne zloupotrebe ljudi koji žele, kako je on to rekao, "leba bez motike".

- Sa velikom pažnjom sam sagledao sve zahteve. Jesmo li mi ukinuli njihova prava i da li su ih imali pre 2012. godine? Pa nismo i nisu - rekao je Vučić na javnom servisu.

- Imamo određeni broj lica, 1.800, to je negde između 15 i 30 miliona evra godišnje. Znamo da bi se ta baza širila i da oni ne doprinose. Treba da to ograničimo, jer će tu doći do bezbroj zloupotreba. Da traže "leba preko motike". Moram samo da objasnim ljudima šta je država, to niko ne zna bolje od mene. Najduže sam na vlasti najbolje znam kasu, kako funkcioniše - izjavio je Aleksandar Vučić.

Na pitanje kako izgleda jedan njihov dan, Lakićeva navodi da je to borba 24 sata.

- To je nešto što - iako mi najviše na svetu volimo svoje dete - vi ne možete poželeti ni najgorem neprijatelju. U smislu toga da ste vi tom detetu logoped, defektolog, asistent, negovatelj, medicinska sestra, nutricionista. Mnogo toga u jednom. I da ne imate pravo na bolovanje, na predah, na odmor, na bilo šta u toga. I da ne znate koliko će to da traje bez adekvatne podrške. Ne imate nikakvu nadoknadu. I najčešći slučaj je da jedan od roditelja, ukoliko se porodica uopšte održi, mora da napusti posao - priča sagovornica za N1.

To se upravo desilo u njenoj porodici, suprug je morao da napusti posao.

Kaže da su invaliditeti vrlo različiti u slučaju autizma i da njen sin nije tako funkcionalna osoba, odnosno da zahteva nadzor 24 sata.

- Tu su i neka komorbidna stanja, kao, recimo, epilepsija, što je dodatni problem. I otežavajuća okolnost. Postojali su periodi u životu kada mi nismo mogli da ga ostavimo ni pet minuta, jer prosto ste u bojazni da on ne padne, da se povredi. Morate stalno biti tu. Tako da, ja bih rekla, da je to zaista onako iscrpljujuće, emotivno, finansijski, fizički - navodi ona.

Koliko je teško izdržati finansijski?

Na pitanje kako izdržavaju finansijski, kaže - vrlo teško, imajući u vidu da usluge socijalne zaštite koje bi jedna socijalno odgovorna država trebalo da pruži - oni nemaju.

- Dok su naša deca u sistemu obrazovanja, donekle, da - to je usluga lični pratilac deteta, koja se čeka po nekoliko godina, i ljudi su na listi čekanja, ali kada izađete iz tog sistema obrazovanja, više za vas ne postoji ništa. Znači, nema mesta u dnevnim boravcima, nemate pravo na personalnog asistenta, nemate stanovanje uz podršku. Tako da bih ja u kontekstu onoga što je naš predsednik izjavio, htela da kažem da iako mi možda direktno ne doprinosimo finansijski državi, mi indirektno doprinosimo i te kako. Zato što obavljamo mnoge poslove i mnoge usluge za tu našu decu koju je bi država trebalo da nam pruži. Na neki način štedimo - navela je.

Država nije završila ni registar - "ne znamo ni koliko nas ima"

Na pitanje koliko su se mogli osloniti na institucije za tih 14 godina i koliko su im one pomogle u rešavanju problema sa kojima se suočavaju svakog dana, kaže - veoma malo.

Kaže da nisu dovršeni registri dece sa smetnjama u razvoju, navodeći da je "Batut" imao obavezu do kraja 2020. da to uradi. A da ne znaju, na primer, koliko takve dece tačno ima. Dodatno je zabrinjavajuća činjenica da predsednik kaže - 1.800, ne znamo odakle je tu cifru dobio, navodi Lukićeva, ponovivši da oni ne znaju koliko ih ima i da je to osnovni problem i da socijalno-odgovorna politika ne bi trebalo tako da funkcioniše - ti registri nisu završeni.

Kako su se osetili kad su čuli predsednikove reči?

Upitana o tome kako je na nju uticala izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, rekla je da je za nju to bilo "nažalost očekivano".

- Zato što mi je potpuno jasno da predsednik ne poznaje ovu temu, da jednostavno to nije materija kojom vlada. Ali, roditelji su uglavnom prilično povređeni, dodatno uvređeni, zato što mi želimo da se prepozna taj neki naš rad i trud koji traje bez predaha 24 sata. I mi ne tražimo milostinju. Mi tražimo da se ispoštuje ono što je Srbija ratifikovala, ono što je garantovano Ustavom i konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom. Imaju skoro sve zemlje u regionu, Crna Gora, Hrvatska, Bosna. Dakle, to je obezbediti minimum egzistencije za osobe koje nemaju načina da rade - navela je.

Kako ističe, da postoje usluge socijalne zaštite koje su razvijene, pa da mogu da ostave svoje dete negde, onda bi imali priliku da rade.

- Roditelji su vrlo povređeni, da ne kažem besni, ali ono što sam ponovila, reći ću opet, predsednik ne vlada tom materijom, a što se tiče Skupštine, zaista je žalosno da se četiri puta dešava ista stvar. Ono što je jedan od naših zahteva, to je da se hitno stavi u skupštinsku proceduru, da hitno uđe naš predlog zakona roditelj-negovatelj - navela je Ana Lakić.

Podsetimo, skupština je četiri puta odbila da se to nađe na njenom dnevnom redu.