Od septembra mladi sa invaliditetom gube pravo na uslugu ličnog pratioca

Predsednica udruženja Ana Knežević izjavila je da je najveći problem to što nema multisektorske saradnje među ministarstvima, pre svega obrazovanja i zdravlja, kao i neusklađenost među propisima koji dovode do onemogućavanja mladim osobama sa invaliditetom (između 16 i 25 godina) da budu korisnici alternativnih usluga, umesto usluge ličnog pratioca na koju gube pravo završetkom srednje škole.

Ona je istakla da jednu od tih usluga – korišćenje dnevnog boravka, u Srbiji koristi ukupno 664 osobe, a da je 198 inkluzivnost mladih.

Docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelela Tanasijević izložila je rezultate istraživanja sprovedenog u aprilu i maju u Beogradu i Nišu, a u kojima je učestovovalo devet mladih osoba, 103 roditelja mladih osoba sa invaliditetom i relevantni aktri iz sistema socijalne zaštite.

Ona je navela da je primarni problem te grupe mladih to što nemaju mesto za okupljanje i druženje, kao i to što nemaju kontakte sa vršnjacima van škole (12 odsto njih nema nikakav kontakt), a istraživanje je pokazalo da slobodno vreme najviše provode gledajući sadržaje na internetu i u šetnji sa članovima porodice.

Najveći broj mladih sa invaliditetom radi u reciklaži ili kao knjigovesci, a svi roditelji su kazali da nema prilagođenih programa za dalje usavršavanje nakon završetka srednje škole, ali i da nema edukacije poslodavaca i ostalih stručnih lica iz oblasti zdravstva, obrazovanja, pa i socijalnog rada koji bi radili sa mladim ljudima sa invaliditetom.

Tanasković je kao uznemirujuće podatke istakla to da nešto više od 28 odsto roditelja dece sa posebnim potrebama ne zna koja prava ima niti kako ih može ostvariti, kao i to da skoro 33 odsto roditelja nema nikakvu podršku u procesu odgoja dece, a da 40 odsto ima samo podršku srodnika.

Direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Ivanka Jovanović predstavila je ideju projekta „dugotrajne nege“ koja bi mogla da bude rešenje problema nedostatka alternativne zamene usluge ličnog pratioca, a podrazumeva skup usluga socijalne i zdravstvene zaštite, lične nege (kupanje, odlazak na spavanje, pranje zuba), kao i pomoć u aktivnostima u svakodnevnom životu (kuvanje i pripremanje hrane, izlazak u šetnju) i bila bi namenjena svim osobama koje zavise od drugog lica.