Penzije rastu, ali životni standard pada: Inflacija i sankcije prete penzionerima

Penzije u Srbiji su ovog decembra naglo skočile. Ako je verovati državnom vrhu, to je samo početak, pošto se već za narednu godinu najavljuju "istorijske" cifre. Međutim, ako je verovati podacima Svetske banke, Srbija jedino može da očekuje usporeniji privredni rast u odnosu na prethodne godine, kao i porast inflacije, piše "Vreme".

Povodom povećanja od 12,2 odsto koje su penzioneri dobili početkom meseca, prosečna penzija u Srbiji se popela na 437 evra, dok se u 2026. godini očekuje da će iznositi 488 evra.

Nije ništa novo da se predstavnici vlasti na čelu sa Vučićem hvale porastom penzija, ali se pritom prećutkuje da na realan kvalitet života naših najstarijih sugrađana u većoj meri utiču i privredni rast i inflacija, za koje Srbija nema baš najvedrije prognoze.

Svetska banka je u oktobru objavila procenu da će privredni rast Srbije pasti sa očekivanih 3,5 na 2,8 odsto, dok se u narednim godinama očekuje stagnacija između tri i četiri odsto. S druge strane, inflacija je tokom godine izlazila iz ciljanog koridora Narodne banke Srbije, a cene su i dalje rasle.

"Treba gledati i inflaciju"
U svom svečanom Instagram postu, Mali je dodao i da će brojka od 488 evra u narednoj godini biti "ogromna razlika u odnosu na 2012. godinu kada je prosečna penzija iznosila 204 evra".

Penzije jesu progresivno rasle, posebno poslednjih godina, od 26.324 dinara koliko su iznosile 2018. pa sve do 50.686 dinara ove godine. Ipak, kako za "Vreme" kaže ekonomista Milan Kovačević, od toga nije bilo značajnih benefita.

- U poslednjih pet ili šest godina imamo u Evropi najveću inflaciju, što znači da nam nema koristi od tog povećanja. To je još i gore, što i jedno i drugo povećavamo i postajemo manje konkurentni prema svetu - objašnjava Kovačević i dodaje da nije toliko važno ciljati samu cifru penzije.

- Pametnije je ciljati kolika će biti inflacija, jer je inflacija dosad kod nas bila problem za životni standard, a ne povećanje - kaže on.

"Povećanje u političke svrhe"
Kovačević kaže i da se povećanje penzija uglavnom koristi u političke svrhe, dok se realni životni standard ne poboljšava.

- Na razne administrativne načine mi smo prosečne plate i penzije povećavali. Evo sada su i penzije odjednom povećane za 12,2 odsto. Potpuno je arbitrarno odlučivano, da bi se u političke svrhe iskoristile nominalne vrednosti i plata i penzija. Mi i sada već trpimo velike gubitke jer ne rešavamo problem oko derivata nafte. Tu možemo očekivati samo smanjenje životnog standarda - dodaje Kovačević.

Sankcije
Sankcije Naftnoj industriji Srbije, odražavaju se na čitavu ekonomiju, ali ukoliko se ne zadrže samo u okvirima NIS-a, smatra Kovačević, posledice po životni standard mogu biti još veće.

- Imamo uvedene sankcije, naša rafinerija ne može da radi. Ako to potraje i ne uspemo da to rešimo, mogu da nam se uvedu i finansijske sankcije. To znači da nećemo biti u stanju da plaćamo devizni uvoz i naplaćujemo izvoz. Sankcije 1992. godine su bile u težim opštim uslovima i bile su šire, nije bio dozvoljen uvoz i izvoz. Ali ovaj put ako dobijemo sankcije samo za plaćanje i naplaćivanje, mi ćemo imati katastrofalni pad društvenog proizvoda - zaključuje Kovačević.