Ove reforme su neophodne: Ministar prosvete o predlogu Vučića da se skrate školski časovi

Ministar prosvete: Predlog sasvim u redu

- Zvaničan predlog nije još uvek stigao do nas, tako da nemamo odgovarajuću stručnu ekspertizu u ovom trenutku. Kada predlog zvanično bude stigao i kada ga budemo izanalizirali, onda ćemo moći da kažemo ono što je stav Ministarstva prosvete u ovom trenutku. To za sada samo posmatram samo kao jednu vrstu ideje koja, u osnovi, nije rđava, ali treba razmišljati o njenim praktičnim učincima na obrazovni sistem - kazao je ministar.

Kako je dodao ministar Stanković, reforme su svakako dobre i trenutno jako potrebne, pa naveo i u kojim sve to aspektima našeg školskog sistema.

- Mi moramo da menjamo način na koji shvatamo školu, bilo kada je reč o pristupu đacima, bilo kada je reč o koncepciji, odnosno, sadržini znanja koju obrazovne institucije prenose mladim naraštajima. Savremena škola ne može da fukncioniše po obrascima škole iz prethodnih vremena. Tu može nešto inovativno da se uradi, ali, sa druge strane, treba biti oprezan u davanju smernica za buduće reforme. Dakle, reforma treba da bude. Reforma koja se tiče i kurikuluma, to jest, planova i programa i strukture obrazovne institucije, odnosa između nastavnika i učenika, tipova podučavanja dece, ishoda učenja kao centralne tačke svakog predmeta i svakog kurikuluma. Reforma načina ocenjivanja, pa u sklopu toga, verovatno i reforma vremenskog boravka dece u školi, koje često može da bude jako dugo, i što je najgore, to vreme ne mora nužno da bude ispunjeno nekim smislenim sadržajem, nego je često i vrlo konfuzno - istakao je ministar dalje u razgovoru, piše Telegraf.

Ministar je objasnio kako bi, kada je o skraćivanju časova reč, to verovatno u početku bio pilot projekat, a koji bi se kasnije "širio i usvajao".

- Zatim, moguće bi bilo da se to prenese na oba oblika obrazovanja, i srednje i osnovno. Pretpostavljam da, s obzirom da je dinamika reforme u obrazovnom sistemu gradualna, da se oide korak po korak i prate se posledice određenih inovacija, da će se krenuti, prosto, tim metodom - objašnjava ministar Stanković.

Ipak, ministar nije mogao da nam potvrdi kada đaci u Srbiji pomenutu reformu tačno mogu da očekuju, ali da će, svakako, biti blagovremeno obavešteni.

- U ovom trenutku još uvek zvaničan obrazložen predlog nije stigao do nas da bi mi mogli da ga analiziramo i da onda na osnovu nekih relevantnih parametara, eventualno, započnemo njegovu realizaciju. Kada bude stigao obrazložen predlog, kada bude prodiskutovan, onda će javnost blagovremeno biti obaveštena o tome kakav će biti epilog ove inicijative predsednika Srbije, za koju ja mislim da je sasvim u redu, da o njoj treba razmišljati i da je možda treba i implementirati kao neki pilot projekat, a onda videti kakvi su njeni efekti. Ukoliko su efekti pozitivni, onda je treba primeniti na celokupan sistem i srednjeg i osnovnog obrazovanja - zaključuje ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola ne podržava predlog

O pomenutim izmenama i eventualnom skraćivanju časova sa 45 na 30 minuta, razgovarano je i sa predsednikom Foruma srednjih stručnih škola, Miloradom Antićem, a koji je istakao kako, po njegovom mišljenju, ipak treba pažnju usmeriti na druge, važnije, aspekte rada škola, te da ne podržava ovakvu "rigoroznu reformu".

- Mi moramo da prilagodimo sadržaj deci. Znači, govorim o promeni udžbenika, sadržaja i suštini nastave, a to se radi tako što se uvodi više radionica, više funkcionalnog znanja. Kad kažem funkcionalnog znanja, znači praktičnog rada. Ne možete vi pričati o farmi, a onda niste videli svinju ili zeca ili bilo koju životinju. Mislim, ipak, da ozbiljne institucije treba da se bave time. Treba da kaže svoje i Akademija nauka i Nacionalni prosvetni savet i svi koji su se bavili obrazovanjem, pa i nastavnici, na neki način. Mislim, skratiti časove samo da bi se skratili, nije suština u tome, no je suština postići neki efekat. A efekat je da deca nešto znaju i da nešto deca nauče - objašnjava Antić koji ističe kako osavremenjivanje škole prvenstveno treba da bude naš prioritet.

Ovom prilikom Antić je objasnio koja je to njegova alternativa gore navedenog predloga, a koja bi takođe za cilj imala poboljšanje rada na časovima, bez potrebe da se sami časovi skraćuju.

- Jedino što bih ja uradio jeste da bih odredio određen broj učenika koji treba da bude po odeljenjima. Tako da bi u običnim odeljenima u srednjim školama bilo maksimalno 25 učenika, a u srednjim stručnim školama 20 učenika po odeljenju. Naročito za one smerove trogodišnjeg tipa i gde je reč o zanatima - priča Antić, koji dodaje da u samoj Finskoj, koja po njegovom mišljenju ima najbolji sistem obrazovanja, čas traje 45 minuta.