Srbija na ivici nestašice goriva? Prelomni trenutak se bliži

Dok se čeka licenca koja bi omogućila nesmetan rad NIS-a, zalihe se ubrzano troše, a uvoz ne može sam da pokrije potrebe tržišta. Istovremeno, domaće banke upozoravaju da bi i najmanji prekid platnog prometa mogao potpuno da blokira rad benzinskih pumpi i zaustavi isporuku goriva industriji, transportu i poljoprivredi.

Srbije Aleksandar Vučić sastao se juče sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje, a posle sastanka je naveo da je razgovarano o svim ključnim pitanjima vezanim za energetsku stabilnost. Šezdeset drugi je dan otkako su na snazi američke sankcije NIS-u, koja je većinski u ruskom vlasništvu.

"Situacija u naftnom sektoru sve složenija"
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da je situacija u naftnom sektoru sve složenija, ali da će država učiniti sve da sačuva stabilnost snabdevanja. Ona je međutim, navela i da pojedini traže alternativu NIS-u.

O ovim pritiscima, mogućim scenarijima i tome šta realno čeka građane Srbije, govorio je Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. Redovno snabdevanje, kaže Tomislav Mićović, nemoguće je održati samo uvozom.

- Prelomni trenutak koji će se dogoditi je ili taj moment kada NIS potpuno ostane bez svojih zaliha ili kada zbog poremećaja u platnom prometu zapravo sve isporuke iz NIS-a stanu. Niti će oni moći da izmiruju svoje obaveze, niti će moći prema njima da se izmiruju obaveze. Znači, to možemo očekivati od preloma, u ovom celom periodu ako benzinske stanice NIS-a prestanu da rade i prestanu da isporučuje gorivo - rekao je Mićović.

- Kažem ako, zato što ne mogu da verujem da prosto ne postoji način da država obezbedi da se bar one količine derivata, da se očuva taj platni promet, dok se sve te količine derivata koje se nalaze u zalihama NIS-a ne isporuče na tržište, jer nadoknađujemo sve druge minuse - naveo je Mićović, te objasnio kako će situacija izgledati na početku 2026. godine i koji meseci će biti kritični.

- Ako uzmemo tu matematičku formulu potrošnje decembra i januara prošle i pretprošle godine, kako se kreće, kakve su mogućnosti uvoza i koliko ima zaliha, nedostaje jedna ozbiljna količina koju je država već najavila da će pustiti na tržište iz one "druge čaše", znači iz obaveznih rezervi. Iz tih rezervi koje će prvi put biti stavljane na tržište verovatno već u decembru i januaru bi trebalo takođe da bude - istakao je generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbij.

- Tako da ta dva meseca, recimo uz uvoz, uz postojeće zalihe i angažovanje obaveznih rezervi, ne bi ništa drugo trebalo da vidimo svi mi na ulicama. Ima dovoljna količina da ništa ne osetite, sem kupovine na pumpama, koje nisu NIS-ove, kada one, odnosno ako one prestanu da rade. Za dalje, onda polako idemo u minus, dolaze meseci intenzivnije potrošnje, recimo prolećna setva i tako dalje, krećemo kao povećanju, ali januaru je mesec sa najmanjom potrošnjom - rekao je.

Kome ide profit dok traju sankcije?
U centru razgovora nalazi se i pitanje budućeg upravljanja NIS-om i ključna dilema koja određuje odnos Srbije, američkog OFAK-a i ruskih vlasnika: kome ide profit dok traju sankcije.

Mićović objašnjava da je upravo to presudno za američku licencu, profit ne sme da završava kod ruskih akcionara. Zbog toga se kao najizvesnije privremeno rešenje pominje prinudna uprava, kojom bi država preuzela upravljačka prava, dok bi ruskim vlasnicima ta prava bila suspendovana.

Međutim, otvara se pitanje pravnih i finansijskih posledica takvog poteza. Ako se profit privremeno preusmeri i kompanija se stavi pod državnu kontrolu, šta se dešava kada se sankcije ukinu?

- Na kraju ćemo nešto morati da platimo, bilo na mostu ili na ćupriji - kaže Mićović, uz ocenu da se ovo pitanje moglo rešiti ranije, pre nego što je rafinerija dovedena u neizvesnost i pre nego što se 13.000 zaposlenih našlo u situaciji da ne zna šta će se dešavati. Iako je decembarska plata isplaćena ranije, radnici i dalje nemaju odgovor na pitanje šta sledi.

Gasni sporazum
Mićović ocenjuje da i gas predstavlja važan element u "matematičkoj formuli" odnosa Srbije i Rusije, ali da snabdevanje nije ugroženo, jer postoje različiti pravci i izvori u okviru gasne mreže. Ipak, upozorava da bi hladna zima mogla značiti kupovinu gasa na spot tržištu, gde cene u takvim uslovima mogu biti enormno visoke.

Ono što građane trenutno najviše zanima jeste šta će biti sa cenom goriva. Mićović podseća da je dizel poslednje dve nedelje pojeftinio za ukupno tri dinara, isključivo zbog pada berzanskih kotacija i kretanja kursa dolara. Ipak, upozorava da će u narednom periodu troškovi uvoza rasti, jer će sve veće količine morati da stižu iz inostranstva.

- Promene cene su isključivo posledica promena kotacije i kursa dolara. zaista je došlo do pada kotacije i one su pale dole. Znači, još uvek jeste skuplji uvoz, skuplje je stavljanje derivata nafte na tržište, zato što će sve više da potiče iz uvoza. U cenu će morati da budu ugrađeni ti troškovi da bi se uvozilo - rekao je Mićović.

- Jer nećete nikoga moći naterati da uveze za 100 i da prodaje 90. To prosto ne funkcioniše. Zato će i država sigurno voditi računa da te cene formira u skladu sa tim troškovima. Ali ono što je na tržištu dobro, što ide na ruku, eto i nama i celom svetu, to je pad kotacija. I ove nedelje imamo blagi pad kotacija, videćemo šta će biti do petka, ali svakako više utiču pad kotacija na pad cene nego što utiče rast troškova na rast cene - zaključio je Tomislav Mićović.