Očekuje se RAST CENA goriva i danas - ne pomažu ni mere države!

Očekuje se da će cene dizela i benzina biti uvećane i ovog petka, jer su cene nafte na svetskim berzama dodatno skočile nakon niza izraelskih i iranskih napada na energetska postrojenja na Bliskom istoku.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da bi realna cena dizela mogla dostići čak 250 dinara po litru. Trenutna maloprodajna cena dizela u Srbiji iznosi 208 dinara, a benzina 186 dinara po litru.

Kako rast cena goriva na pumpama u Srbiji ne bi bio drastičan, država je donela nekoliko mera.

Pre svega, smanjila je akcize na gorivo za 20 odsto, zabranila izvoz nafte i naftnih derivata do 2. aprila i odlučila da pusti 40.000 tona dizela iz rezervi. Pored ovih, Vučić je najavio da će država doneti nove mere za sprečavanje rasta cena goriva.

Međutim, uprkos ovim merama, cene goriva i dalje rastu, jer rastu i cene nafte, a samim tim i cene dizela i benzina na berzama, naročito nakon jučerašnjih napada na energetska postrojenja.

Nakon što je Izrael napao iransko gasno polje Južni Pars, a Iran, kao znak odmazde, uzvratio napadima na postrojenja za prirodni gas u Kataru, dve rafinerije u Kuvajtu, kao i na rafinerije u Saudijskoj Arabiji, cene energenata su naglo skočile.

Cena nafte tipa Brent dostigla je u četvrtak, 19. marta, u jednom momentu 118 dolara po barelu, dok je dan ranije iznosila 102 dolara po barelu, što predstavlja skok od oko 16 odsto.

Još veći udar zabeležen je kod cene prirodnog gasa, koja je u četvrtak porasla sa oko 50 evra po megavat-satu na čak 70 evra po megavat-satu u jednom momentu.

Napadi na energetska postrojenja na Bliskom istoku pojačali su strahovanja da bi energetska kriza, izazvana zatvaranjem Ormuskog moreuza, mogla da potraje duže, jer napadi mogu ugroziti proizvodnju nafte i gasa.

Koliko su porasle cene goriva u regionu, Evropi i SAD

Cene dizela rastu mnogo više od cene benzina.

U Evropi, jedan od najvećih porasta cena goriva u poslednje tri nedelje, odnosno od početka rata u Iranu, zabeležen je u Nemačkoj.

Prema podacima sajta Global Petrol Prices, koji su objavljeni u ponedeljak, 16. marta, cena dizela u Nemačkoj porasla je za 26 odsto u poslednjih mesec dana i sada iznosi 2,1 evro po litru, što je oko 245 dinara po litru.

I druge evropske zemlje beleže rast cena goriva. U Austriji je cena dizela porasla za oko 30 odsto, ali nije prešla dva evra po litru, i trenutno iznosi 1,95 evra po litru (228 dinara).

U Francuskoj je cena dizela porasla za oko 20 odsto i trenutno je oko dva evra po litru, dok je pre rata u Iranu iznosila oko 1,7 evra po litru.

U Mađarskoj je rast dizela od početka rata u Iranu iznosio oko 10 odsto.

U zemljama regiona takođe je zabeležen rast cena od početka rata u Iranu. U Hrvatskoj je dizel poskupeo za oko četiri odsto, u Severnoj Makedoniji više od 30 odsto (sa oko 70 na 92 denara po litru), a u Bosni i Hercegovini rast je iznosio više od 20 odsto (sa oko 2,35 na 2,94 BAM po litru).

U Srbiji je cena dizela skočila sa 200 na 208 dinara po litru, što je rast od četiri odsto.

Sjedinjene Američke Države takođe se suočavaju sa rastom cena goriva, pri čemu su cene i dizela i benzina porasle za oko 30 odsto.

Koje su sada cene goriva u Evropi i regionu

Prema podacima portala Global Petrol Prices, koji su objavljeni 16. marta, najskuplji dizel trenutno je u Danskoj i iznosi 2,4 evra po litru.

Iza Danske slede Holandija (2,269 evra po litru), Norveška (2,260 evra po litru), Švajcarska (2,159 evra po litru) i Nemačka (2,152 evra po litru).

U regionu najskuplji dizel je u Albaniji (oko dva evra po litru), a potom slede Rumunija (1,8 evra po litru), Srbija (1,7 evra po litru), Mađarska (1,6 evra po litru) i Hrvatska (1,544 evra po litru).

Jeftiniji dizel trenutno je u Crnoj Gori, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini gde se, nakon poslednjih povećanja koja nisu ažurirana na sajtu Global Petrol Prices, kreće nešto ispod 1,5 evra po litru.

Većina zemalja primorana na mere

Zemlje regiona i Evrope pokušavaju nizom mera da ublaže posledice rasta cena goriva.

Mađarska i Hrvatska su uvele ograničenja cena goriva, dok su u Sloveniji kompanije MOL i Šel ograničile kupovinu goriva na 30 litara za automobile i 200 litara za kamione.

Austrija je smanjila porez na gorivo, ograničila marže trgovaca, uvela maksimalnu učestalost povećanja cena (najviše tri puta nedeljno) i koristi državne rezerve. Italija je smanjila akcize na gorivo.

Nemačka je takođe ograničila učestalost povećanja cena na pumpama i odlučila da delimično pusti strateške rezerve nafte.

I pored svih mera, države i dalje teško uspevaju da obuzdaju rast cena energenata, pa se očekuje da će cene goriva i dalje nastaviti da rastu.