Krstite se u gradskom prevozu kad prođete pored crkve? Teolog otkriva da li grešite

Teolog Nebojša Lazić za Telegraf.rs objašnjava da ne postoji strogo pravilo kada vernici treba da se krste, jer je, kako kaže, sam čin zakrštavanja izraz slobode i vere.

- Autentični izraz naše vere i pobožnosti, umesto da ga doživimo kao slobodu, mi smo počeli da imamo pogrešnu interpretaciju i da ga doživljavamo kao prepreku. To što se krstimo kada prolazimo pored crkve jeste suštinski jedan čin zahvalnosti. Savremeni čovek koji je u žurbi, jurnjavi i poslu, kada vidi hram Božiji, zahvali se Bogu, seti se Boga i svega što nam je dao. Zahvalnost nije pod moranje, inače ne bi bila zahvalnost - kaže Lazić.

On dodaje da je čin prekrštavanja ispred crkve ili krsta lični izraz vere, a ne obaveza koju vernici moraju da ispune.

Govoreći o običajima koje Srbi često povezuju sa pravoslavljem, teolog navodi da pojedine tradicije zapravo imaju pagansko poreklo i nemaju uporište u crkvenom učenju.

Kao primer izdvaja iznošenje hrane, alkohola i cigareta na grobove pokojnika.

- To je narodni običaj koji se utemeljio kod nas. To su ostaci paganskih običaja koji potiču iz vremena pre nego što smo primili hrišćanstvo. Običaj ostavljanja alkoholnih pića i cigareta na grobovima preminulih bližnjih predstavlja direktno iskrivljavanje istinske hrišćanske vere i nema nikakvo uporište u crkvenom učenju. Ipak, tu počivaju naši najmiliji, pa je etički pogrešno da nam njihov grob služi kao švedski sto - objašnjava Lazić.

Teolog je govorio i o običajima vezanim za sahrane, poput zaustavljanja pogrebne povorke na tri mesta ili pranja ruku i uzimanja ugljevlja nakon sahrane.

- Zašto se pokojnik nosi povorkom i zašto se staje na tri mesta? Nastalo je iz praktičnih razloga. U doba srednjeg veka i tokom epidemija, pokojnici su sahranjivani daleko od naselja, pa je postojala potreba za predahom prilikom nošenja sanduka - kaže on.

Dodaje da ni pranje ruku i korišćenje ugljevlja nakon sahrane nisu mistični rituali, već nekadašnje higijenske mere protiv širenja zaraza.

Posebno se osvrnuo i na nekadašnji običaj "kupovine mlade", koji je, kako kaže, bio toliko rasprostranjen da je morao biti zabranjen.

- Mladoženja ulazi u kuću i novcem otkupljuje mladu od rodbine, koja se pritom cenka i podiže cenu. Knez Aleksandar Karađorđević je 1846. godine izdao naredbu kojom se ukida ovaj običaj kao čin protivan ljudskom dostojanstvu - navodi Lazić.

On podseća i na stare svadbene običaje poput skidanja jabuke puškom sa drveta, što je nekada predstavljalo dokaz sposobnosti budućeg mladoženje.

- Ne treba robovati običajima. Bog je iznad običaja i nikada nije suprotno. Rituali i običaji su deo kulturnog nasleđa, a ne verski obredni momenti, ako nisu vezani za Crkvu. Vera oslobađa, a ne porobljava - zaključuje teolog Nebojša Lazić.