Smanjenje subvencija Putevima Srbije vraća se kao bumerang: Epilog - šest puta veća dugovanja

Pošto je pomenuto preduzeće hronični gubitaš, koga godinama dotira država iz budžeta, smanjenje subvencija preduzeću kojim rukovodi Zoran Drobnjak moglo bi mnogo da košta. I samo preduzeće, ali još više građevinsku industriju i njenu likvidnost.

Naime, budžetom za narednu godinu predviđeno je da subvencije Putevima Srbije budu smanjene za osam milijardi dinara. Odnosno da rashodi padnu sa 27 milijardi, koliko je planirano budžetom za 2025, na oko 19 milijardi kako stoji u predlogu budžeta za 2026. Razlog za ovo smanjenje su očekivanja da će Putevi Srbije sami prihodovati oko sedam milijardi dinara.

I to zbog poskupljenja iznosa putarina u narednoj godini i zbog naplate putarina teretnim vozilima na saobraćajnicama nižeg ranga. Pošto su očekivanja da će povećanje cene i uvođenje nove putarine za teretna vozila obezbediti oko sedam milijardi dinara izvornih prihoda ovom preduzeću, za toliko je država rešila da smanji dotacije iz budžeta.

Država ne uplaćuje novac Putevima Srbije

U svojoj oceni predloženog budžeta, Fiskalni savet kaže da je ova mera "na papiru" zatvorila finansijsku konstrukciju, ali da je održivost ovog modela u praksi pod upitnikom. Razlog zašto veruju u ovo su strukturne slabosti Puteva Srbije.

- U protekle dve godine Putevi Srbije već prolaze kroz period opadajuće budžetske podrške. Smanjenje subvencija usledilo je sa 27,7 milijardi dinara u 2023. na 17,4 milijarde u 2024. U tekućoj godini, do septembra ovom preduzeću je isplaćeno svega oko pet milijardi dinara. To je višestruko manje od budžetom predviđenog iznosa - kaže se u oceni Fiskalnog saveta.

Oni smatraju da ovako "naglo zatezanje" nije dovelo do poboljšanja finansijske pozicije Puteva. Naprotiv. Njihovo poslovanje je dodatno pogoršano. Neto gubitak je udvostručen. I to sa skoro šest milijardi dinara koliko je iznosio u periodu od 2021-2023. na više od 11 milijardi dinara u 2024.

Forbes Srbija je pisao da su Putevi Srbije udvostručili neto gubitak sa 6,8 milijardi u 2023. na 11,4 u 2024. Uporedo sa tim rasli su i dugovi preduzeća prema dobavljačima. Uglavnom se tu radi o putarskim preduzećima koja izvode radove na putevima u nadležnosti ovog javnog preduzeća.

Ti dugovi, koje Putevi Srbije, nisu izmirili tokom 2024. nešto su veći od kreiranog gubitka i iznose 11,9 milijardi dinara. Ovo se navodi u Napomenama dostavljenim uz finansijske rezultate.

Dugovanja šest puta veća

I Fiskalni savet upozorava da su u poslednje dve i po godine neizmirene obaveze skoro ušestostručene i dostigle su 28 milijardi dinara. Reč je o kratkoročnim dugovima prema izvođačima radova.

Ovo u praksi znači da dosadašnje "smanjenje subvencija" nije posledica strukturne promene i ušteda već odloženih plaćanja Puteva Srbije. Ta odložena plaćanja, pak, onda utiču nepovoljno na nelikvidnost u domaćoj građevinskoj industriji.

- Reforma prihodne strane Puteva Srbije potrebna je, ali nije i dovoljna, nužna je sistemska promena modela održavanja putne mreže koja bi morala da bude praćena boljom kontrolom planiranja i izvršenja obaveza - konstatuje Fiskalni savet.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja preduzeća Putevi Srbije oni najviše duguju putarskim preduzećima. Na spisku je njih 28. Najveći dug imali su prema akcionarskom društvu PZP Valjevo, i to 1,3 milijarde dinara. Na drugom mestu je bila firma Srbijaautoput kojoj duguju 1,2 milijarde.

Među poveriocima je i nekoliko ogranaka austrijskog Štrabaga, ali i Novi Pazar Put, firma u sastavu Inkopa.

Osim putarskih preduzeća, tu su i Orion telekom kojem su Putevi dugovali 500 miliona dinara, kao i Roaming Electronics kojem su dužni znatno manje - 37,5 miliona dinara.

Veliki rizik da uštede budu anulirane

- Vlada se u projekcijama za 2026. oslanja na rast putarina kao rešenje za finansijsku konsolidaciju, ali brojke pokazuju da problem nije prisutan samo na strani prihoda nego i na rashodima. Detaljan pogled na 2024. otkriva velike slabosti u planiranju, realizaciji i kontroli troškova. Ukupna izdvajanja za održavanje putne mreže premašila su planirani iznos iz Programa poslovanja za više od 40 odsto, imajući u vidu da je umesto budžetiranih 35 milijardi dinara za ove namene realizovano čak 50 milijardi - konstatuje Fiskalni savet.

Oni upozoravaju da reforma naplate putarina mora biti praćenja promenom modela održavanja putne infrastrukture, od načina zaključivanja ugovora, preko verifikacije izvedenih radova, do sistema kontrole cena.

- Bez tih promena, rast izvornih prihoda ne može obezbediti trajnu finansijsku stabilnost niti opravdati planirano smanjenje subvencija. Naprotiv, postoji još veći rizik da se već akumulirane docnje ponovo preliju na republički budžet u vidu većih subvencija, što bi onda u velikoj meri poništili projektovane uštede - zaključuje Fiskalni savet.