PROŠLA JE BABA SA KOLAČIMA Zašto EU i dalje spašava Vučića?

Pre 12 godina, na proslavi pet godina od osnivanja Srpske napredne stranke (SNS), tadašnji prvi potpredsednik Vlade je, u Beogradskoj areni, izjavio:

- Mi ne krijemo da je naš cilj i ja ću to večeras prvi put otvoreno reći pred vama. Naš cilj je da Srbija do 2020. godine postane punopravni član Evropske unije i mi ćemo taj zadatak da ostvarimo. I vi znate, za razliku od drugih kada mi kažemo da ćemo naš zadatak da ostvarimo, onda je to sigurno - rekao je o čovek koji se i danas zove Aleksandar Vučić.Međutim, prošla baba s kolačima, nema više Srbije u EU, barem dok ne uđu Albanija, Moldavija, Ukrajina, Crna Gora... U većem delu ovdašnje javnosti koja je kritički nastrojena prema vlasti, postoje suštinski dve reakcije na odnos Evropske unije prema situaciji u Srbiji. Kada stignu kritički tonovi, često se sa preteranim optimizmom tumači da "Vučića puštaju niz vodu", a kada takvi zvuci izostanu i nastave se uobičajeni diplomatski odnosi, EU se kritikuje da održava Vučića na vlasti na koju su ga, uostalom, i sami doveli. Realnost se, naravno, nalazi između ova dva ekstrema. Niti će EU ući u otvoreno rušenje vlasti Aleksandra Vučića, niti radi sve što može da tu vlast održi. Situacija nije onoliko čista koliko bi voleli protivnici vlasti.Evropski zvaničnici nisu naivni i ne veruju Aleksandru Vučiću, ali on je rešenje koje do sada nije imalo alternativu jer Zapad nije ni tražio alternativu. Evropska unija ga drži, jer ne vide ko bi ga zamenio. On za to vreme sprovodi razne ekonomske i vojne sporazume i za njih je to pravo integrisanje Srbije u EU. Na Zapadu kalkulišu da je bolje da nastave sa politikom popuštanja nego da vrlo oštro nastupe prema Srbiji. A evropski interesi u Srbiji su prvenstveno ekonomske i finansijske prirode, dok je interes predsednika Vučića da ponovo dobije pokriće i podršku od Zapada za svoje vlastite političke igre.Nemački portal Dojče vele pisao je o reakciji Evropske unije (EU) na dešavanja u Srbiji gde za sada od EU stižu uzdržani pozivi da se obezbede osnovna prava na okupljanje i smire napetosti, i pita se da li bi uskoro mogao da poraste pritisak na vlasti Aleksandra Vučića sa te strane. U tekstu se navode i reči Antigone Imeri iz Centra za evropske političke studije (CEPS) iz Brisela, da je osim toga Srbija vešto koristila prijateljske odnose sa Rusijom, te da je EU iz straha od približavanja Rusiji bila previše popustljiva prema Srbiji, uz ocenu da je "ta strategija propala" i da "EU sada mora hitno da postavi drugačiji ton".Srpski režim nastavlja kampanju mržnje prema učesnicima masovnih protesta, a Evropska unija svoju politiku podilaženja vlastima u Beogradu, pri čemu posebnu podršku predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobija od Francuske, navodio je dnevnik Štandard (Der Standard). Pa, eto ga sada kod Makrona na sat ili dva. Nadstrešnica koja je oduzela 16 života u Novom Sadu je metafora za sva nedela aktuelne vlasti. Najpozvaniji u jednoj zemlji koji to mogu reći bez putera na glavi su upravo njeni studenti i đaci kao jezgra čestitosti i poštenja. Što god se dalje događalo u vezi studentskog bunta u Srbiji, glavni protagonisti su već sada položili najvažniji ispit u svojim životima.

Jesu li barem nešto slično učinili i čelnici EU?