"Očekuju nas štrajkovi, otpuštanja, zatvaranja fabrika": Povećanje minimalne zarade već zadaje glavobolju vlasti

Samo u poslednjih nekoliko dana Srbiju su napustile dve fabrike, Kentaur i SolPro, upravo zbog "povećanih troškova rada", pokazujući prst na uvećani minimalac.

Od januara minimalna zarada biće veća za još 10,1 odsto, odnosno porašće sa 500 na oko 550 evra.

Sagovornici Danasa upozoravaju da bi od sledeće godine mogao da nas zapljusne još snažniji talas zatvaranja pogona i otpuštanja radnika, i to ne samo stranih, već i domaćih kompanija.

Ukazuju da privrednici neće moći da isprate novu minimalnu zaradu i da će se zatvaranja najviše osetiti u radno intenzivnim industrijama, odnosno u onima koje zapošljavaju radnike sa najnižom stručnom spremom.

Međutim, to nije jedini problem koji bi povećanje minimalne zarade moglo da izazove.

Sa rastom minimalne zarade očekuje se i povećanje prosečne zarade, koja je u avgustu ove godine iznosila oko 105.600 dinara.

Prosvetni radnici imaju dogovor sa državom da njihove plate prate rast prosečne zarade, međutim sa najavljenim povećanjem plata u javnom sektoru od svega 5,1 odsto, to će naredne godine biti gotovo nemoguće bez vanrednih korekcija, ukazuju sagovornici.

Zbog toga se očekuju štrajkovi i novi pritisak na Vladu da poveća plate u prosveti, a to će se, kako kažu, sigurno preneti i na ostale delove javnog sektora.

Dodaju da će minimalna zarada u januaru, a uzimajući povećanje od oktobra ove godine, ukupno porasti za oko 20 odsto, dok će rast plata u javnom sektoru iznositi svega 5,1 odsto, što će stvoriti novi problem - kompresiju zarada.

Sindikati za Danas kažu da su nezadovoljni najavljenim povećanjem od 5,1 odsto i upozoravaju da će se nakon novog rasta minimalca radnici sa nižom stručnom spremom izjednačiti po plati sa onima sa srednjom stručnom spremom, čime se, ističu, gubi motivacija za rad.

"Povećanjem minimalca država objavljuje rat sindikatima u javnom sektoru"

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ocenjuje da će naglo povećanje minimalne zarade izazvati ozbiljne potrese u javnom sektoru, rast nezadovoljstva među zaposlenima, ali i ubrzati odlazak stranih investitora iz zemlje.

- Povećanjem minimalca direktno se utiče na zarade onih koji su na minimalcu, a indirektno i na ukupnu masu zarada. Do sada se pokazalo da prosečna plata po pravilu raste približno koliko i minimalna - obično jedan do dva odsto manje - objašnjava Petrović za Danas.

Prema njegovoj proceni, prosečna plata u januaru naredne godine biće između 18 i 20 odsto viša nego u ovoj godini.

- U septembru su zarade prosvetnih radnika dostigle prosečnu zaradu, ali sada, nakon dva povećanja minimalca od ukupno 20 odsto, uz planirano povećanje plata u javnom sektoru od svega 5,1 odsto, dolazi do razlike od 13 do 14 odsto. To znači da će prosveta od januara ponovo značajno zaostajati za prosečnom zaradom u zemlji - ističe Petrović.

On upozorava da će to izazvati veliki pritisak sindikata i da je gotovo izvesno da će doći do štrajka početkom sledeće godine, ukoliko se ne obezbedi dodatno povećanje plata u prosveti.

- Treba imati u vidu da je javna uprava sistem spojenih sudova. Ako povećate zarade u prosveti, moraćete i u zdravstvu, policiji i ostalim službama - ukazuje Petrović.

Ističe na još jedan problem koji će minimalna zarada sledeće godine izazvati, a to je kompresija zarada. On objašnjava da se kompresija javlja kada najmanje plaćeni radnici dobijaju veće povećanje od kvalifikovanih radnika.

- Ako minimalac poraste 20 odsto, a plate u javnom sektoru samo pet odsto, to znači da će najnekvalifikovanija radna snaga dobiti za 15 odsto veću platu nego stručnjaci koji rade sa fakultetom. Do ove godine ste imali primer da čistačica koja ima 30-ak godina staža ima platu kao i fakultetski zaposleno lice koje tek počinje sa radom u državnoj upravi - navodi Petrović primer.

Ukazuje da je nekada odnos između plate profesora i domara bio 3:1, a da bi od januara mogao pasti na 1,5:1.

Petrović navodi da vlast sledeće godine ne može da poveća plate više od 5,1 odsto u javnom sektoru jer nije ostvaren očekivani privredni rast.

- Ove godine smo imali deset odsto povećanja u javnom sektoru, plus vanredna povećanja u prosveti izazvana štrajkom. Inflacija je ove godine bila oko četiri odsto, a trenutno je niža zbog ograničenja cena. Međutim, MMF traži da se uredba o ograničenju marži ukine do kraja februara, što će sigurno cene vratiti na staro - kaže sagovornik.

Podseća i da su od oktobra već poskupeli struja, grejanje i porez na imovinu, te da se očekuju i novi pritisci na cene goriva zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).

- Zbog svega toga biće ogromno nezadovoljstvo u javnom sektoru ako se plate povećaju samo pet odsto. Da je minimalac porastao sedam do osam odsto, reakcije bi bile blaže. Ovako, prosveta će ponovo zaostajati 13 do 14 odsto za prosekom, što će, po mojoj proceni, biti okidač za socijalne proteste, a to će, naravno, povući ceo javni sektor - upozorava Petrović.

On predviđa da će vlada zbog toga morati da reaguje vanrednim rebalansom budžeta.

- Ovo povećanje minimalca je objava rata sindikatima, jer će produbiti jaz u zaradama, izazvati nezadovoljstvo i pritisak za dodatna povećanja - poručuje Petrović.

"Strani investitori će zbog naglog povećanja minimalca odlučiti da brže odu"

Petrović ukazuje i na mogući brži odlazak stranih investitora zbog povećanja minimalca, naročito u radno intenzivnim industrijama.

- Sve strane investicije koje su ugovorene uz državne subvencije imaju klauzulu da zarade moraju biti 20 odsto iznad minimalca. To znači da će povećanje minimalne zarade automatski podići i troškove u tim fabrikama - kaže on.

Najugroženije su, prema njegovim rečima, fabrike u industriji kablova, a da industrije sa visokokvalifikovanom radnom snagom neće biti u problemu.

- Te fabrike će verovatno otići iz Srbije. Međutim, to se dešavalo i u drugim državama Istočne Evrope, kako je rasla plata tako su fabrike odlazile. Ali ovim naglim povećanjem minimalne zarade, Srbija je uzbrala odlazak tih kompanija. Neke koje bi otišle za dve ili tri godine, sada će otići mnogo brže - smatra Petrović.

Ukazuje da će problem imati i domaći poslodavci u radno intenzivnim industrijama.

"Sindikati su nezadovoljni"

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović ocenjuje da je najavljeno povećanje plata u javnom sektoru od 5,1 odsto nedovoljno, upozorivši da će mnoge zarade i dalje biti ispod prosečne i da bi to moglo izazvati talas nezadovoljstva.

- Činjenica je da će mnoge plate ostati ispod prosečne zarade. Sa ovim povećanjem od 5,1 odsto sigurno ne možemo biti zadovoljni - kaže Mihajlović za Danas.

Podseća na ranije obećanje vlasti da će do 2027. godine minimalna zarada iznositi 640 evra, a prosečna plata oko 1.400 evra.

- Da bi se to ostvarilo, plate bi u 2026. godini morale da porastu najmanje 20 odsto, a naredne, 2027. godine, još toliko. Dakle, dve godine uzastopno po 20 odsto. Sa povećanjem od svega pet odsto, apsolutno nećemo stići do te zvanične cifre od 1.400 evra prosečne zarade - ističe Mihajlović.

Govoreći o posledicama povećanja minimalne zarade, i Mihajlović upozorava da će u javnom sektoru doći do kompresije plata, odnosno izjednačavanja zarada između najniže i srednje kvalifikovanih radnika.

- Sigurno će doći do situacije da oni koji primaju minimalac, a imaju najnižu stručnu spremu, dođu na nivo onih sa srednjom stručnom spremom. Time se gubi motivacija za rad, pa će sigurno biti nezadovoljstva i s te strane - objašnjava sagovornik.

S druge strane, Mihajlović upozorava na ozbiljne posledice i za realni sektor, dodajući da imamo jedan paradoks - mnogi strani investitori, ali i domaća preduzeća, neće moći da isplate novu minimalnu zaradu.

- Već sada imamo primere, poput slučaja u Vranju, gde su firme potpuno zatvorile svoje pogone - navodi Mihajlović.

Prema njegovim rečima, deo većih poslodavaca mogao bi da pribegne smanjenju broja zaposlenih.

- Može se desiti da od Nove godine dođe do drastičnog smanjenja zaposlenosti u realnom sektoru - upozorava Mihajlović.