Projekat Jadar proglašen strateškim projektom od strane EU: Šta to znači za Srbiju?

Svrstavanje na listu strateških projekata ne znači da je država Srbija u obavezi i da projekat sprovede, a da li će se na prostoru Jadra iskopavati litijum ili ne konačnu odluku doneće organi naše zemlje. Međutim, to što se projekat Jadar uopšte našao na listi EU, govori da je država prethodno dala Evropskoj komisiji zeleno svetlo, iako projekat formalno još uvek nije prihvaćen u Srbiji.

Podsetimo, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je u novembru prošle godine izdalo Rešenje o obimu i sadržaju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta Jadar, od kada kompanija Rio Tinto ima godinu dana da dostavi Studiju Ministarstvu, koju će potom ocenjivati tehnička komisija. To je jedan od neophodnih koraka za dobijanje konačnog odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike, piše European western Balkans.

Prema tome, projekat Jadar u Srbiji još nije odobren. Kako je za naš portal potvrđeno još u julu prošle godine, "u slučaju da neki projekat EK proglasi strateškim, ovlašćeni organi u zemljama u kojima bi se projekti sprovodili nisu dužni da izdaju dozvole izvođačima".

Kompanija Rio Tinto potvrdila je u martu za naš portal da se prijavila za status strateškog projekta Evropske unije. Za podnošenje ove prijave bilo je neophodno odobrenje države u kojoj bi se projekat sprovodio, u ovom slučaju Srbije.

Projekat Jadar je proglašen danas strateškim projektom zajedno sa 13 drugih projekata van EU, između ostalog iz Velike Britanije, Norveške, Brazila, Ukrajine i Kazahstana. Prepoznavanje projekta u oblasti kritičkih sirovina strateškim je regulisano Aktom o kritičnim sirovinama (CRMA) koji je stupio na snagu u maju 2024. godine.

Cilj donošenja CRMA u Evropskoj uniji bio je obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja EU kritičnim sirovinama, među kojima su litijum, kobalt, bakar, nikal i drugi. Najavljujući usvajanje ovog Akta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da on adresira problem zavisnosti Evropske unije od kritičnih sirovina, te da će cilj biti diverzifikacija izvora snabdevanja.

Između ostalog, CRMA predviđa mogućnost prepoznavanja projekata unutar i van EU za strateške, što znači da je za ove projekte pojednostavljena i ubrzana procedura dodeljivanja neophodnih dozvola unutar EU, a takođe da će im biti pružena podrška u obezbeđivanju neophodnih finansijskih sredstava za sprovođenje projekata.

Kako se navodi u današnjem saopštenju o odluci da se prepozna 13 strateških projekata van EU, ovi projekti će imati "koristi od koordinisane podrške Evropske komisije, država članica i finansijskih institucija u vidu olakšavanja pristupa finansiranju i kontakata sa relevantnim kupcima".

Evropska unija, prema pravilima CRMA, može da proglasi neki projekat strateškim samo ako ispuni određene uslove uključujući, da je "tehnički je sprovodljiv i implementira se na održiv način, naročito kada je reč o monitoringu, prevenciji i minimizaciji uticaja na ekološku sredinu, te sprečavanju i minimizaciji negativnih posledica na društvo".

U slučajevima da Komisija utvrdi da projekat više ne ispunjava uslove da bude strateški, ona može da povuče ovaj status.

Upravo je mogućnost da projekat Jadar bude prepoznat kao strateški od strane Evropske unije, što podrazumeva standarde u okviru zaštite životne sredine, bio navođen kao argument zagovornika sprovođenja ovog projekta nasuprot značajnom delu javnosti koji mu se protivio.

Još od 2020. godine vlasti u Srbiji intenziviraju napore kako bi se pokrenuo projekat kompanije Rio Tinto. U februaru 2020. godine Vlada je donela Uredbu o potvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita, koja je ukinuta nakon masovnih protesta u decembru 2021. godine.

Tek tokom prošle godine u centar javne diskusije o iskopavanju litijuma u Srbiji uvedena je i Evropska unija. Memorandum o razumevanju, koji su srpske vlasti potpisale sa potpredsednikom Evropske komisije Marošem Ševčovičem, pokrenuto je Strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima, što je dalo zeleno svetlo i za ovu današnju odluku EK.

Nakon toga u Srbiji su održani masovni protesti protiv iskopavanja litijuma koji su prošlog leta održani u Srbiji.

U oktobru prošle godine, poslanici opozicionih partija u Narodnoj skupštini predložili su Predlog o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istaživanjima, kojim je opozicija tražila zabranu istraživanja i eksploataciju litijuma i bora. Predlog nije prihvaćen, jer su poslanici vladajuće većine bili protiv.

Iako iskopavanje litijuma nije bilo dominantna tema tokom prethodnih meseci, nema naznaka da se protivljenje projektu u javnosti smanjilo.