Da se mi razumemo

Bio je to, na samom početku, veličanstven bunt naše mladosti i naše mudrosti! Oni počeci tog, njihovog, nenadanog buđenja ulaze u svetlu istoriju ovog, našeg, podneblja.

Ali, đavo nikada ne spava.

Nakon čistog, poput dečje suze, njihovog odlaska, što pešice što bicikima, do Brisela i Strazbura, mnoge interesne grupe, razne političke i religijske orijentacije i naravno, pre svih BIA i državni aparat u celini, trgli su se iz svoje učmalosti.

Svako od njih je video svoju priliku, potrebu i šansu da nešto, što je moguće više, ušićari tako što će da ubaci svoje "elemente“ i tako dezavuiše ceo pokret i opozicionu javnost.

Videlo se, čulo i osetilo to, jasno na onom nezampaćenom broju prisutnih na šetnjama iz grada u grad širom Srbije, a posebno na završnim mitizma u Beogradu.

Studente, u političkom smislu, su želeli i u tome, zasad uspevaju, da pretvore u ideološki amorfnu masu.

Moraju, jer nemaju kud, da se slože sa, sada, jedinim artikulisanim studentskim zahtevom za rapisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Koje će, izvesno, vlast morati da raspiše.

Naravno, da bi sutra zdrava pamet glasala za jednu jedinstvenu studentsku listu.

Ali, u stvorenoj đavoljoj papazjaniji biračko telo, još uvek, ne zna niti ko će biti na toj listi, niti hoće li sve političke stranke apstinirati i stati uz studensku listu, niti koga su, već, BIA i SNS ubacili ili vrbovali za sutrašnje nove Bulatoviće.

I, što je najvažnije, u kom smeru će se, u finalnom “okršaju”, usmeriti novi, budući nosioci vlasti.

Zato, da se razumemo! Svi protivnici sadašnjeg stanja u državi teško da će sutra kupiti mačku u džaku.

To i jeste bio i ostao cilj režima.

Živan Haravan