Prijehavši u Zagreb, zadovoljstva svega rad… NEĆEMO VIŠE JESTI ZDENKU I GAVRILOVIĆ PAŠTETU

Svakog letnjeg meseca iznova se suočavamo sa slaboumnim pokušajima revizije istorije u Srba i Hrvata. Ovde nije reč o apstraktnim ili nebeskim kategorijama platonskog tipa; reč je o svakodnevnom životu i opstanku, najčešće opstanku, što stvar čini jako ozbiljnom. Suština ove priče je u tome što tu nema "manjeg zla". Nemoguća čorba sa svim mogućim mirođijama. Treba reći: rade diverzije (skretanje pažnje) ili prikrivanja vlastitih delikatnih problema. Ali, da po vaspitanju gledamo samo u našu avliju. Teško da onaj naš mučenik iz Despotovca ili Lajkovca zna koje probleme ima izvesni Plenković. Bez uvrede.

Setimo se samo ko sve (prema izjavama predstavnika vlasti) stoji iza tzv. obojene revolicije: to su Hrvati tj. ustaše, balije, njima rukovodi Aljbin Kurti i ko zna koji sve centri moći. Neprestano se koristi ta retorika za koju smo mislili da se istrošila devedesetih godina, da više niko na nju neće nasesti.Političko-bezbednosna situacija u Srbiji je zanimljiva. Protesti su započeli spontano, društvene mreže su odigrale ulogu, pa su se pojavila tumačenja da su nadahnuti arapskim - hrvatskim savetima. Ispalo je, međutim, da je nezadovoljstvo autentično, duboko i skoro očajničko. Ali, haos mora da se pojača. A ako će ovi "naši" da se brane i svađaju i prete, ima li boljih kandidata od Hrvatske, Brisela, Kosova i svetskih moćnika, koji ništa drugo i ne rade nego snuju urote protiv Srba, Hrvatska tu spada nekako prirodno, tradicionalno, kao i kosovski Albanci. Ali, pred letnju sezonu oni nisu poželjni za raspravu.Još se sećamo neslavnog bojkota slovenačke robe početkom 1990-ih, a i u dva navrata posle 2000. I nadležna ministarstva države Srbije su lansirala akcije "kupujmo domaće". Ne kupujte Tomi senf i Cedevitu. Šta reći o ovakvim kampanjama sem da ne bi bile moguće bez potpune ekonomske zatucanosti nacionalista i "patriota". Korporacije na stranu, ova svinjarija od pseudo-ideologije ima svoje dublje uzroke. Pre svega, tu su svi oni bivši komunisti koji su se 1990. za tren oka premetnuli u velike nacionaliste i desničare. Za koga god narod glasao, ne menja ništa na istorijskom i vrednosnom planu; narod je glasao i za Tomislava Nikolića, Vučića, Šešelja... To što je narod glasao (s tankom većinom) i za SNS ne znači da time legitimiše pravo na to šta ću da mažem na hleb i gde ću da odmaram napaćenu dušu. Isto važi i za one druge.Tu svedočimo o sada poznatom fenomenu: da se ljudi koji su na ulicu izašli sa opravdanim i definitivno političkim zahtevima onda više ne ustručavaju i ne stide da kažu da Zdenka nije srpska stvar. Nije sporno da i mi u Srbiji imamo mnogo dobar sir. Po prirodi stvari, te grupacije odražavaju očekivanu klimu moralne frustracije i pratećeg otpora upravo u odnosu na ovo o čemu je reč: reviziju prošlosti. Ogromnoj većini građana Srbije nije u interesu kampanja "kupujmo domaće". Ali, jednom manjem delu građana ona može biti u interesu. Ako bi takva akcija uspela, najviše bi profitirali domaći tajkuni, koji bi dobili još deo tržišta i dodatne prihode.

Dakle, oni bi se dodatno obogatili, a vi nastavite da mrzite to što mažete i jedete. A dok bude ovaca, biće i vunenih odela.