KOLONIJALNI STATUS Zašto je za SNS važan KROMPIR iz Makedonije i PARADAJZ iz Albanije?

Danas su na policama trgovačkih lanaca voće i povrće iz BiH, Mađarske, Francuske, Italije, Austrije, Nemačke, Poljske, Ekvadora, Brazila, Južnoafričke Republike, Argentine, Holandije, Maroka, Egipta… Uz banane, mango, limun, ananas i slične proizvode koje uvozimo jer klima u ovom delu Evrope nije pogodna za njih, Srbija uvozi i jabuke, kruške, krompir, pšenicu… Uvozi gotovo sve. Za pasulj iz inostranstva godišnje u proseku platimo oko 9,5 miliona evra, krompir sedam miliona, a kupus 30 miliona evra. Nekontrolisani uvoz je samo drugo ime za kolonijalni status.Previše smo žurili da svoje tržište oslobodimo oslanjajući se na obećanja vlas da ćemo do 2016. postati punopravna članica EU. Potpisujući sporazume u okviru CEFTA, kao i brojne bilateralne sporazume, mi smo sami sebi vezali ruke. Kada vi to potpišete, taj sporazum ima snagu jaču od našeg zakona i onda morate domaće zakone da prilagođavate sporazumu. Dakle, tu više ništa ne možete. Sada uvozimo krompir, što nikada nismo radili. Stvarnost je takva, da će sada i Otvoreni Balkan ugroziti domaće proizvođače, jer će na tržište stizati velike količine povrća iz Albanije i Makedonije, a oni imaju povoljnije klimatske uslove i niže cene radne snage.Domaći proizvođači su dovedeni u situciju da se bore za tržište sa proizvodima uvezenim iz zemalja gde je poljoprivredna proizvodnja visoko subvencionisana. Da je situacija dramatična, posebno kad je uvoz hrane u pitanju, govori i podatak da je samo u toku prošle godine, u Srbiju uvezeno skoro dve hiljade tona krompira, preko 23 hiljade tona paradajza, hiljadu i po tona šargarepe i preko 12 hiljada tona pasulja (iz Kazahstana), skoro 14 hiljada tona (iz Makedonije, Grčke, Turske, Španije...), preko 13 hiljada tona jabuka, hiljadu tona krušaka...Pretprošle i prošle godine  jabuke su Srbiji su odlično rodile, ali je, istovremeno, tržište bilo preplavljeno jeftinim (i lošim) jabukama iz uvoza, za šta je potrošeno čak 10 miliona dolara.Možda i ovo može da zazvuči neverovatno, ali srpska polja nemaju dovoljno nane, pa je zato uvozimo godišnje u nezamislivim količinama od po dvadesetak tona. Razlog je takođe teror nad domaćim proizvođačima. A pema nedavnim informacijama predsednika Udruženja odgajivača goveda u centralnoj Srbiji Milije Palamarevića, sve mlekare u Srbiji smanjile su otkupnu cenu mleka, i do 16 dinara po litru, i po njemu će prvo početi da propadaju mala i srednja gazdinstva.

- To što proizvodi Univerzitet u Beogradu, to se izvozi u svet, odoše ljudi. Krompir i dalje uvozimo, a izvozimo obrazovane ljude. Eto, to se nama desilo - rekao je profesor Miodrag Zec

Tužan prikaz Vučićeve nezavisne i nepokorene evroatlanske sile na Balkanu.