35 godina Vampira: Frontmen otkriva kako su završili u kultnom filmu "Mi nismo anđeli" (INTERVJU)

Kada su početkom devedesetih izlazili na scenu, Vampiri nisu pripadali dominantnom zvuku tog vremena – i upravo u tome je, čini se, bio njihov zaštitni znak. Tri i po decenije kasnije, njihova muzika i dalje pronalazi put do novih generacija, a pesme koje su nastajale u potpuno drugačijem medijskom i kulturnom kontekstu danas žive kroz publiku.

U razgovoru za Direktno, Aleksandar Eraković osvrće se na dugovečnost benda i otkriva nam kako je došlo do saradnje sa Srđanom Dragojevićem na filmu "Mi nismo anđeli".

Kako se osećate kad vidite da publika i nakon toliko godina sluša i voli vaše pesme?

Pa divan je osećaj naravno. Pogotovo kad vidim neke mlade ljude koji, ne da nisu bili rođeni, nego nisu bili ni u planu tada. Deca od 17 - 18 godina, to je stvarno predivno.

Koliko se promenila publika, a koliko vaš pristup nastupima?

Pa promenila se naravno. Ranije je to bilo šizenje - ludenje, vrištanje i tako dalje. Sad se to "unormalilo", ali super je. Atmosfera je divna. Energija je uvek divna. A pristup je uvek isti. Znači mi kad dođemo na svirku želimo da bude to najbolja svirka koja možemo da napravimo.

Jeste li sebe osudili da uvek nastupate subotom?

Nekad se desi i neki petak, omakne se.

Da li ste napravili neku pesmu koja je postala hit, a da niste očekivali?

Pa to stvarno nikad niko ne može da zna šta će biti hit. Koliko god vi mislili da je neka pesma dobra ne znači da će da postane hit jer to zavisi zaista od hiljadu nekih faktora. Da l' će neko to krenuti da pušta, to je baš neizvesno. Niti sam nekad mislio da će nešto biti hit, niti sam se nadao da nešto neće ili hoće.

Koliko je vaša pauza uticala na bend?

Dosta je uticala jer imamo jednu celu generaciju koja nas nije zakačila i tu su se onda pojavile neke druge vrste muzike koje su uzele primat u međuvremenu. Mada eto sad imamo tu neku generaciju koja nije ni trebalo da nas zakači, pa eto sad imamo te najmlađe. Da nismo napravili pauzu verovatno bismo imali i tu neku između generaciju.

Da li ste se nekada pokajali što se vaša muzika našla u filmu "Mi nismo anđeli" tj. da li mislite da vas ljudi neraskidivo povezuju sa filmom?

Neki nas vezuju, da, ali nismo se pokajali. Taj film je stvarno jedan od kultnih filmova domaće kinematografije i mnogo nam je drago da smo bili deo toga i bilo je četiri, pet baš uspešnih pesama. Film nas je i održao, da nas ljudi pamte. Neki koji nisu imali prilike da nas viđaju uopšte, ni na koncertima, ni spotove, ni neke pesme da čuju...neki nas znaju iz filma, pa ko je bio znatiželjan krene da kopa dalje da vidi šta još tu ima.

Kako je došlo do te saradnje?

Sticajem okolnosti. Muziku je trebalo da rade Vlada (Divljan) i Gile (Srđan Gojković), pošto su oni tada radili "Crni bombarder" i trebalo je da rade i muziku za "Anđele". Međutim, na našu sreću, Vlada Divljan je tada otišao u Australiju, tako da onda oni nisu bili na raspolaganju, a naš drug Duća (Dušan Varda), koji je bio i član benda u početku, je studirao režiju zajedno sa Srđanom Dragojevićem i onda je onda on njemu rekao: "Što ne uzmeš Vampire za to?" jer mi smo već imali dva albuma, već smo bili poznat bend, i onda je on rekao: "Hajde, što da ne".

Koliko se promenio Beograd od tada?

Mnogo! Baš komentarišemo sad kad smo dolazili koliko ima tu više ljudi, koliko je veća vreva, energija neka...za moj ukus ima previše ljudi u Beogradu. Previše saobraćaja i previše svega. Ovaj grad nije ni pravljen za to, znam kad je građan most Gazela da je sve bilo proračunato za nekih 600.000 ljudi, a sad ima skoro četiri puta više.

Kako komentarišete muziku danas?

Ja više ni ne znam šta je muzika danas. Ima razne muzike, ali teško je čuti bilo šta od silne količine informacija. Ako ne znate baš nešto da vam neko kaže ili negde čujete - proći će vam, nećete stići uopšte da registrujete. Pesme idu kao na traci, traju tri dana i ajmo sledeću.... U vreme kad sam ja odrastao '80-ih, tad su albumi bili jako bitni i čekali smo albume, znali smo tačno kad će nečiji album da izađe i to je bilo jako bitno. I onda smo to preslušavali, pesmu po pesmu, po godinu - dve dana. Sad bukvalno izađe pesma i kako je izašla već ste zaboravili jer izlazi sledeća. Ne sviđa mi se ta hiperprodukcija, moram priznati.

Prostori za nastupe da li su bolji danas?

To je sad u odnosu na nekad bolje. Ima više prostora i bolja su ozvučenja i bolji su uslovi za rad, pogotovo '70-ih - '80-ih na kakvim sam ja koncertima sve bio i kakve sam ja sve zvuke slušao. Ali to je bilo super za to doba. Znači tu je negde napredovalo i pogotovo ovi mladi muzičari su mnogo bolji muzičari nego što su bili nekada, jer imaju veću mogućnost da saznaju neke stvari. Ima neka priča kad su Pol Makartni i Džordž Harison išli u Liverpul kad su bili klinci, koliko stanica busom kod nekog čoveka da im pokaže akord B7, jer kao, samo on je znao. Sad zaista jednim klikom možete saznati svašta. Dakle s jedne strane je lakše, s druge strane je mnogo teže.

Kada biste danas pravili bend i pesme, da li bi to bilo drugačije ili biste ostali verni svom zvuku i onom što ste već uradili?

Pa sigurno. Mi i kad smo kretali da se bavimo ovom muzikom ona ni tad nije bila "in" i tad je bila "passe", tako da mi smo krenuli da se bavimo tom muzikom zato što smo voleli tu muziku i da slušamo, pa smo onda dobili želju da nešto tako napravimo. Tako da bi verovatno bilo isto i danas.

Da li biste vi odradili neki "iskorak" kao što je YU grupa sa rege zvukom?

Što da ne. Možda i bi. Nemam pojma. Mislim, imali smo mi album "Monkey Food" s kraja '90-ih koji je bio isto jedan svojevrstan eksperiment gde nije imalo nikakve veze sa prethodna četiri albuma ni sa kasnije onim što smo radili. Sve je moguće.

Šta planirate dalje? Da li imate nešto u planu?

Mi do juna slavimo tih 35 godina postojanja Vampira i treba da izađe do kraja godine dupli album sa najvećim hitovima, koje smo ponovo sve snimali. I treba da izađe jedna knjiga o nama, a kad će se to sve desiti ja ne znam. Postoje dva autora, to znači dve knjige, ali hajde nek izađe jedna, pošto ih pišu već godinama... mislim da je "Gorski vijenac" brže napisan. Autor jedne knjige je Dušan Pavlović, bivši član, profesor, a drugi autor je učenik njegov. Ali oni su nevezano krenuli da pišu, tako da ne znam kada će izaći.

Da li će album biti u drugačijem aranžmanu?

Samo smo ponovo snimali nešto iz praktičnih razloga, pošto smo tokom karijere mi izdavali za različite kuće i sad prava izdavačka - to je ludilo sakupiti. Neke mastere čak i nemamo. Pogotovo taj album "Bebe", on je izašao samo kao kaseta, nikad nije izašao disk. Tako da nam je bilo na kraju lakše da ponovo snimimo ali u istim aranžmanima, samo eto u boljim uslovima. Mi smo tad snimali na trake, nije bilo kompjutera, sve je bilo analogno i teže.

Šta planirate kao rođendansku žurku?

Od prošlog juna do ovog juna, kad je ta godišnjica, trudimo se da odsviramo što više, već smo svirali nekih 35 koncerata. Idemo u Zagreb, Sarajevo i onda imamo Pančevo, Beograd gde bi trebalo da bude na Kalemegdanu 6. juna. Ako ste gledali "Grlom u jagode" seriju, to su bile te neke "Zvezdane noći" koje su bile na Zvezdinim terenima početkom '60-ih. Ljudi iz Novog proleća, što pokušavaju da kreiraju zvuk '60-ih godina, oni prave tako neko dešavanje gde ćemo mi svirati 6. juna. Tu ćemo da završimo sa obeležavanjem te rođendanske godine i onda idemo dalje.