Finansijske POSLEDICE udaljavanja Srbije od EU

Iako se radi o relativno skromnoj sumi, tih 111 miliona evra zapravo je "prethodnica" 1,58 milijardi evra u bespovratnim sredstvima i kreditima, koliko je izdvojeno za Srbiju u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan i njegovog Finansijskog instrumenta za reformu i rast, ukupne vrednosti šest milijardi evra, piše Nedeljnik.Taj novac predstavlja kreditnu podršku za projekte koje bi EU mogla da podrži na predlog Srbije, a koji se nalaze na "indikativnoj listi" u okviru Reformske agende Srbije, koju je u oktobru prošle godine potvrdila i Evropska komisija. A sam spisak svedoči o tome da naša zemlja ima ambiciozne i skupe projekte na umu, koje bi trebalo da predloži Briselu za finansiranje u okviru Plana rasta. Primera radi, tu je rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd - Bar od Valjeva do Vrbnice, čija se vrednost procenjuje na 1,34 milijarde evra. Slični radovi planiraju se i na pruzi ka Hrvatskoj, pa je vrednost modernizacije na potezu Stara Pazova - Šid procenjena na 740 miliona evra.Srbija je, između ostalog, planirala da za kofinansiranje iz Plana rasta predloži i izgradnju dvosmernog naftovoda od Niša do Horgoša, što je investicija vredna 720 miliona evra, ali i još nekoliko projekata iz oblasti energetike, uključujući i rekonstrukciju hidroelektrane Potpeć, reverzibilne hidroelektrane u Zvorniku, kao i izgradnju solarnih elektrana Kolubara A i Morava. Srbija je, inače, ispunila formalne uslove za isplatu novca iz Plana rasta. Poslednji među njima bilo je usvajanje Zakona o sporazumu o zajmu na osnovu Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji su poslanici vladajuće većine izglasali na sednici Skupštine u martu.Krajem marta još su stizale optimistične, ali nezvanične najave da bi prva tranša iz Plana rasta trebalo da bude uplaćena Srbiji možda već u aprilu, ali je onda došlo do političkog zahlađenja.- Nordijske zemlje, pribaltičke republike, Poljska, Holandija i u poslednje vreme Rumunija, kategorične su: bez zaokreta politike Beograda od 180 stepeni prema Moskvi, neće biti otvoren nijedan klaster - objavio je Nedeljnikov spoljnopolitički urednik Željko Pantelić početkom aprila.U pregovarački klaster 3 spadaju, inače, poglavlja o ekonomskoj i monetarnoj politici, preduzetništvu i industrijskoj politici, ali i medijima, nauci i obrazovanju.