ČEMU DANAS SLUŽI ULICA Šta se KRIJE iza Vučićeve rečenice "NAROD JE BESAN"?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je početkom jula da podrška "blokaderima" i svim političkim protivnicima "pada na dnevnom nivou", pozivajući se na svoja "ozbiljna istraživanja". Govoreći na ceremoniji otvaranja deonice auto-puta Preljina-Požega, Vučić je poručio da su "lekcije naučene" iz perioda kada, kako je naveo, "sav socijalni talog i mulj ispliva". Predsednik tvrdi da je "bes naroda" zbog blokada sve veći, te da su "ljudi na ivici živaca jer ne mogu više da trpe to divljanje". Naglasio je da se mora sprečiti da narod reaguje i da dođe do incidenata?!"Sprečavanje" se videlo u Vrbasu, Novom Sadu, Novom Pazaru... Vlasti veoma dugo demonstriraju ljudima da ništa ne možete učiniti što ne bi bilo ometeno. Zato je glavni cilj ovog režima borba protiv slobode građana da tragaju za istinom. Ali, studenti su podsetili na katastrofe koje se u Srbiji nižu duže od decenije, a onda nas pozvali da razmislimo šta će biti za samo koju godinu, ako se ovaj trend nastavi.- Narod je besan. Kroje nam budućnost. Iza leđa. Tek ćemo biti besni kad otkrijemo kakva je to budućnost - poručuju i u nastavku, uz pomoć stručnjaka, objašnjavaju šta je zapravo EXPO i koja bi uloga tog projekta bila u građenju Srbije budućnosti u kojoj niko normalan ne želi da se zadesi - naveli su studenti.Za Vučića se ljudi u Srbiji dele na njegov narod i ostale. Njegova "politika" je delatnost koja donosi opstanak u njoj samoj. Ako može bez življa - odlično. Ako ne - da se to onda probere. Možda zvuči suludo, ali stiče se utisak da je on spreman da brani sebe svim raspoloživim resursima Srbije. Neka to bude EXPO. Pozivanje na narod je uzurpacija tuđih emocija, nepostojeća molitva prema nečemu čega nema. Narod je kategorija koja počinje da se buni patološkoj Vučićevoj brizi, a njegov javni govor, da nije prazan i suvišan, da je ozbiljan državnički, da nije svakodnevno blaćenje, morao bi da bude uzdržano obraćanje poštovanim građanima.Neprekidno pozivanje na narod jeste traganje za podrškom koje nema, za obožavanjem koje ne postoji niti je moguće. Prosto je otužna njegova čežnja za pozicijom proroka koji bi umeo i mogao sve, ali ništa ne ume. Pravda je, kažu, spora - to znamo. Kažu i da je dostižna - možda. Kako kad i kako za koga. Narod kaže da svaka lija dolija - da grne ide na česmu dok se ne razbije. S narodom je problem to što je u svom izbornom pravu suveren, dakle neodgovoran, kako se tumačilo u jednom starom srpskom Ustavu.

Predsednik Republike Srbije polaže zakletvu, koja ga obavezuje da čuva i poštuje Ustav i zakone, državni interes i da se uopšte lepo ponaša. Drugim rečima: ulog je prevelik.