Ministarka objavila DATUM kada se očekuje da krene nadoknada časova

- Kada smo apelovali da se nastava nastavi na svim nivoima, to je doživljeno kao pretnja. Napadi na Ministarstvo bili su zastrašujući, posebno kada smo poslali inspekciju - reakcije su bile burne. A kada su januarske plate isplaćene u celosti, iako je bilo 20 dana raspusta, doneli smo odluku da se u februaru zarade isplate prema stvarno odrađenim satima. I to je, naravno, izazvalo novi skandal - navela je ministarka

Dodala je da su osnovne škole dostavile plan nadoknade nastave i da postoji mogućnost da se sa realizacijom krene već od 17. marta.

- Pet posto škola je i dalje u blokadi, ali 95 posto škola funkcioniše normalno. Više od polovine škola sve vreme je imalo časove u punom trajanju od 45 minuta, dok je deo njih skratio časove na 30 minuta, ali su nastavnici pokušali da sažmu gradivo. Ove škole će moći da nadoknade nastavu produženjem časova za 15 minuta. Naši savetnici i inspektori će analizirati planove i vršiti kontrolu njihove realizacije - istakla je ministarka prosvete.

- Planirano je održavanje radnih subota, organizacija predčasa, a po zakonu imamo mogućnost da pomerimo radne dane. Ministar može da produži školsku godinu za četiri ili pet dana, tako da još uvek imamo priliku da učenici nadoknade propušteno gradivo - zaključila je Đukić Dejanović.

Đukić Dejanović o zahtevima studenata

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović osvrnula se na zahteve studenata za njenu ostavku, ističući da to za nju nije sporno, ali da su dešavanja u obrazovnom sistemu deo šire strategije destabilizacije.

- Ostavka pojedinca, pa i moja, apsolutno nije sporna nijednog trenutka. Suština je u tome da oni koji žele da uče smatraju da je Ministarstvo moralo biti aktivnije. Međutim, napad na obrazovni sistem bio je deo šireg plana, s ciljem blokade države i kao uvod u ono što je, prema njihovom planu, trebalo da se dogodi 15. marta.

Đukić Dejanović je rekla i da je uložila mnogo energije u dijalog s akterima protesta, verujući da će snagom argumenata moći da ih ubedi.

- Smatrala sam da je dijalog ključni metod približavanja različitih strana, posebno u obrazovanju. Međutim, nakon svih mojih učešća u razgovorima, shvatila sam da je svako samo dodatno učvrstio svoj stav i da nije postignut nikakav pomak - zaključila je.