Nastavnica srpskog predlaže da časovi budu 35 minuta: Pre toga smanjiti gradivo i dati deci vremena za vežbanje

Radović kaže da se o skraćivanju časova među nastavnicima pričalo i pre nego što je ministar prosvete tu ideju izneo u javnost. Objašnjava da je ona za to da časovi traju 35 minuta, a da se skraćenje dešava postepeno, po pet minuta, uz istovremeno praćenje prednosti i mana uvedenih promena.

Međutim, to ne znači da đaci umesto šest časova od 45 minuta imaju sedam ili osam od pola sata ili da se nastavnicima poveća fond časova kako bi se ostalo u okviru 40-časovne radne nedelje.

Kako je istakla, obrazovanje se ne može svesti samo na minutažu, a skraćivanje časova nema poentu ukoliko nije praćeno izmenama u planu i programu nastave.

- Deca provode sate i sate u školi u jednom položaju, pažnja im je rasuta. U školama u kojima se nastava odvija u dve smene deca u drugoj smeni više nemaju interakciju ni sa roditeljima ni sa vršnjacima - ukazala je nastavnica.

Ona svoje predloge zasniva na iskustvu iz prošle školske godine, koju su obeležili štrajkovi prosvetnih radnika i blokade nastave.

- Prošla godina je bila test. Časovi su bili skraćeni, a svi su bili uključeniji, deca su bila fokusiranija na nastavu kako bismo sve uradili za tih pola sata - objasnila je nastavnica srpskog jezika.

Kaže da 10 minuta ne bi napravilo razliku, uz ogradu da je situacija možda drugačija kada su u pitanju predmeti koje đaci imaju jednom ili dva puta nedeljno.

Ona napominje da su pre skraćenja časova potrebne promene u programu, tako da se gradivo rastereti i ostavi više vremena za vežbanje i utvrđivanje, o čemu je za N1 govorio i dugogodišnji učitelj Dušan Pejčić.

- Njima se konstantno nešto dodaje, a nikako da se oduzme. Na primer, treba da imamo manje tekstova koje bismo radili, a da imamo više vremena za obnavljanje gradiva, da porazmisle, da imamo proces u kojem mogu da obrade to što čitaju… Da ne idemo na neku masovnost. Preko jednog književnog teksta može da se uradi nebrojeno lekcija iz gramatike - kazala je nastavnica.

Upitana da li to znači povratak nekoliko decenija unazad kada je u pitanju plan i program nastave, ona kaže da se stvari ne mogu posmatrati na taj način i ističe da je program iz gramatike danas dosta obimniji nego što je bio, a da časova namenjenih vežbanju ima manje nego što su ranije generacije imale.

Najbrže se zaboravlja posle učenja

Nastavnica otkriva da su prvi sati posle učenja vreme kada se najbrže zaboravlja i da je upravo to odgovor na pitanje roditelja kako njihovo dete nešto nije znalo u školi, a znalo je kod kuće kada ga je roditelj preslišavao. Zato je, prema njenim rečima, potrebno ponoviti novo gradivo dva ili tri puta u dve ili tri odvojene prilike i tek tada će novostečeno znanje zaista biti i naučeno.

Dostignuća današnje dece manja nego naša

Maja Radović ističe da se revidiranje gradiva i rasterećenje učenika ne može posmatrati u kontekstu povratka na stanje od pre nekoliko decenija.

- Ne možemo da pričamo na taj način, jer današnje dete nismo mi, njihova dostignuća su mnogo manja nego naša - istakla je nastavnica.

Kako kaže, ta postignuća su u značajnom procentu smanjena u odnosu na pre 30 godina, kada je bilo i manje mogućnosti koje bi odvlačile pažnju, pre svega savremene tehnologije. Dodaje da deca danas ne razvijaju sposobnosti koje se od njih ne traže.

- Današnje dete ne ume da uzme pet knjiga i nađe podatak koji mu treba, jer to nikada ranije nije radilo. Ne razvijaju se neke sposobnosti koje smo mi imali, njima je tehnologija uskratila mogućnost da se te sposobnosti razviju - objasnila je nastavnica.

Dodaje da današnji učenici mnogo manje čitaju i ističe da je čitanje aktivnost koja pomaže da se stekne sposobnost razumevanja teksta, zaključivanja, kritičkog mišljenja i empatije. Zbog toga predlaže više čitanja i navodi primer Holandije u kojoj su uvedeni časovi na kojima nastavnici i učenici sede i zajedno čitaju.

- To se sve na kraju vidi na završnom ispitu na kojem su najteža pitanja - prvo, drugo, 19. i 20. To su pitanja na koja dobijamo najveći broj loših odgovora, a predstavljaju zadatke koji se tiču razumevanja teksta. Do toga je došlo zbog nedovoljno čitanja i nemogućnosti da sami nađu informaciju, ne koriste sve moguće dostupne alate koji bi im pomogli da sami završe zadatak, razdvoje bitno od nebitnog - objasnila je Radović.

Reforma školstva da krene iz učionice

Govoreći o tome kako bi trebalo da izgleda reforma školstva, ona ističe da je to dugotrajan proces u koji treba uložiti mnogo kapaciteta i koji treba da krene iz učionice, a ne iz fotelje.

- Taj ko sprovodi reformu treba da sedi u učionici i posmatra stanje stvari koje se menja. A ne iz fotelja da se spušta u učionicu. Nastavnici treba da budu ključni u tom procesu - kazala je Radović.

Ona ističe da retko ko hoće da se uhvati u koštac sa sveobuhvatnom reformom, za koju kaže da traje godinama i da je proces od kojeg zavisi pola nacije. Umesto toga ministarstva prosvete se odlučuju za uvođenje novih rešenja bez testiranja i sagledavanja njihovih rezultata.

- Prvo je potrebno revidiranje programa i smanjenje opterećenja gradivom, a tek onda da se vidi da li treba da pričamo o minutaži časa. Nije odgovorno tako stihijski uraditi nešto - istakla je Radović koja duže od decenije predaje srpski jezik starijim osnovcima.