Šta stoji iza najave skraćenja časova na 30 minuta?

Verbić kaže da je trenutno najmanje važan sam predlog skraćenja časova na 30 minuta , već odakle on dolazi, navodeći da to brine.

- Imali smo pre dva meseca izjavu predsednika da će biti skraćeni časovi, sada to izgovara ministar prosvete. Mislim da kad on kaže, mi razmišljamo o tome, da se to uopšte ne odnosi ni na kolegijum ministarstva, ni na stručna tela, već da je to neko telo koje nije baš po zakonu ustanovljeno da donosi takve predloge. Dakle, predsednik ili možda neka grupa koja se bavi političkim marketingom i koja misli da bi to sad dobro zvučalo ako se priča o tome i da bi to možda đaci dobro primili i da bi izgledalo da se tu nešto dešava - navodi Verbić.

On kaže i da je neko video da se to negde radi, pa je to saopštio predsedniku. Verbić objašnjava da zaista postoje takva rešenja u svetu i da mi ne bismo bili prvi, ali da bismo bili prvi ako bi se to uvelo na nivou cele države.

- Obično škole odlučuju o tome ili neke manje administrativne jedinice. I uglavnom je to uvek u sklopu 40-očasovne radne nedelje, dakle tu su nastavnici i učenici, samo su ta predavanja skraćena, ali oni rade nešto drugo - vannastavne aktivnosti, više individualnog i timskog rada. Imaju prilike da to nadoknade kroz druge aktivnosti. Ako mi ovde uzmemo samo jednu meru i kažemo smanjujemo sa 45 na 30, onda to ne da ne može ništa da reši, nego može da napravi potpuno rušenje sistema - ističe Verbić.

Nada se da je ovo politički marketing, a da se, ako je promišljeno, onda plaši još mnogo goreg scenarija.

- Da se zaista smanji trajanje časova, a da nastavnicima neko kaže - vi radite samo trideset minuta i vama će norma biti 20, a ne 30 časova, što će biti rešenje za nedostatak nastavnika u školama. Ako je to, onda je to zaista katastrofalan scenario, tako da se iskreno nadam da je politički spin - ističe Verbić.

Kokot: Skretanje pažnje sa bitnijih stvari

Kokot kaže da se u obrazovanju stvari ne mogu raditi od danas do sutra, te da mu se čini da se ovde samo radi o skretanju pažnje sa bitnih stvari.

- Meni ovo deluje kao jedna spin priča i zaista želim da verujem da je to samo marketing, jer imamo toga poslednjih nekoliko meseci. Od zakona koji predlaže zaštitnik građana o ukidanju mobilnih telefona, do inicijativa raznih takozvanih sindikata da se vraćaju penzioneri, a pritom imamo krater koliko nam kadrova fali - objašnjava Kokot i dodaje da su problemi u obrazovanju brojni, a da nema strategije.

Verbić kaže da je najveći problem to što nastavnici i učenici nemaju gde da provedu osam sati dnevno, a da to nije učionica.

- Nemaju neko drugo mesto gde bi mogli da rade, neku radionicu, biblioteku, neko mesto gde se radi individualno. I onda je glavno pitanje kod ovakvog predloga - dobro, čas je 30 minuta, ali šta rade ostatak vremena? Čime će da se bave? Nije valjda da će to biti 30 minuta, a da tih 15 minuta uopšte nema i da oni idu kući u 11 sati - to bi tek bio haos - navodi Verbić.

Navodi i da je problem i što za 30 minuta mnogo toga ne može da se uradi i da bi to napravilo ogromnu štetu.

- To nije za trećinu manje vremena za predavanje, to je više od pola skraćenje. Dok se učenici smire, dok se upiše čas - to ne bi bilo ni pola onog časa. I tu bi najveću štetu zapravo imali oni učenici koji ne znaju da rade samostalno i oni koji već imaju smanjenu pažnju. To bi bilo užasno nepravedno prema nekima i oni ne bi mogli da se iz toga iščupaju - kaže Verbić i dodaje da ne postoje trenutno istraživanja koja pokazuju da li je skraćivanje časova dobra stvar.

Ne postoji istraživanje na osnovu kog bi se to donelo

Kokot navodi da trenutno ne postoji istraživanje na osnovu čega država sada rešava da ulazi u ovo.

- Šta hoće da postigne? Da li to smanjuje nastavne planove i programe? To niko ne kaže. Ne kaže apsolutno koliko će biti opterećenje nastavnika - navodi on i kaže da je to možda pokušaj rešavanja problema nedostajućih kadrova, ali da se postavlja pitanje zašto onda ne zaposle ljude u sistemu, jer je aktuelni ministar prosvete nedavno izjavio da je preko 30.000 ljudi zaposleno na određeno vreme u sistemu obrazovanja.

- Gospodin Vuk Stanković, ja ne mogu da ga doživljavam kao ministra prosvete, već ministra osvete. Tako je došao, tako se ponaša i ovo su sad takvi neki spinovi - sad se ja kao malo bavim svojim poslom, a razmišlja kako da sačuva direktorku Pete gimnazije - navodi Kokot.

Alarmantno je i što se nadležne institucije nisu oglasile, kaže Verbić, a naročito to što se Nacionalni prosvetni savet, koji se nije oglasio već sedam godina.

- To su ljudi koji su 2018. još postavljeni, oni se nisu sastali sedam godina da rade nešto što je po zakonu njihov posao. Drugo, nemamo nikoga iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja da kažu - mi testiramo, radimo komparativnu analizu, planiramo neki pilot projekat - objašnjava on.

Verbić kaže da ako odluka o skraćenju časova nije samo politički spin, onda treba uključiti sve jer bi ovo bila jedna od najdrastičnijih promena u obrazovanju poslednjih decenija.

- I onda nema zaista ničega što sme da se radi na brzinu i preko kolena, moraju svi da se uključe i da vidimo kakve bi bile posledice, jer mogu da budu nesagledive - navodi bivši ministar prosvete.

Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika kaže da bismo, ako se tako nešto desi, svedočili najvećoj obustavi rada koju smo ikada imali u Srbiji.

- Ako bi se to radilo na način na koji se sada o tome priča, pa ćemo da krenemo u realizaciju bez bilo kakvih analiza i planova - navodi Kokot.