Koji je krajnji rok da se nastava u školama vrati u uobičajene tokove

U najnepovoljnijem položaju su svakako osmaci, kojima se školska godina inače ranije završava i koji još imaju i završni prijemni, ali i za maturante u srednjim školama koji konkurišu na neke od stranih fakulteta.

Podsetimo, kako smo već pisali, a prema anketama koje smo sproveli u školama, za sada postoje tri opcije nadoknade:

- intenzivirana nastava - da časovi ostanu skraćeni na 30 minuta, ali da ih dnevno ima po najviše osam
- radne subote
- produžetak školske godine

Plan nadoknade nastave svaka škola šalje Ministarstvu prosvete, koje taj plan treba da odobri. Međutim, ključno pitanje je koji je krajnji rok da se sa tim krene da bi to sve imalo smisla i da ne bude previše opterećujuće za đake, a naročite osmake.

Recimo, ako bi se nastava u onim školama gde neki oblik štrajka ili obustave nastave postoji, vratila u normalu recimo 10. februara, pretpostavka je da do kraja školske godine, što je u junu, ima dovoljno vremena da se primeni neki oblik nadoknade nastave. Ali šta u slučaju da se nastava ne normalizuje do recimo sredine ili krajem marta? Tada ima manje vremena do kraja školske godine i samim tim i manje vremena da se propušteno nadoknadi na smislen način.

Slavica Đukić Dejanović: "Što pre uspostavi redovan proces rada i naprave planovi nadoknade časova"

Ovim povodom obratili smo se i Ministarstvu prosvete, ali smo na kraju dobili saopštenje da je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović nastavila razgovore sa direktorima osnovnih i srednjih škola u kojima je potpuno ili delimično obustavljen rad. Tom prilikom, kako se naovodi, Ministarka Đukić Dejanović je naglasila da "deci ne možemo da oduzmemo pravo na obrazovanje" i da je važno pronaći modalitete da se deca vrate u đačke klupe i završe školsku godinu".

Ona je navela da je važno učenicima omogućiti da se pripremaju za završni ispit, kome prethodi probni završni ispit, prema kalendaru obrazovno-vaspitnog rada predviđen za 21. i 22. mart 2025. godine. A što se tiče rokova, ministarka je ponovila da je potrebno da se "što pre uspostavi redovan proces rada i naprave planovi nadoknade časova".

Određen datume je spominjao juče na Blic TV pomoćnik ministarke prosvete Milan Pašić: "Ustalili smo se na pet odsto škola koje su u potpunoj obustavi nastave. Duboko smo uvereni da ćemo nekako svi sazreti u ovom periodu i da će se stvari normalizovati do probe male mature".

"Bilo bi dobro da se sve reši do 21. i 22. marta"

- Probni test za završni ispit je predviđen za 21. i 22. mart. Mi sagledavamo celu situaciju. Postoje različite mogućnosti za pripremu. Mnogi ne znaju da postoji e-vežbaonica, portal za pripremu završnog ispita, koji se može koristiti i za spremanje kontrolnih zadataka - kaže Pašić.

Ističe i da kolege koje su u obustavi nemaju pravo na potpunu obustavu nastave, već imaju pravo na štrajk. On je izrazio nadu i duboko uverenje da "ćemo svi sazreti u ovom periodu i da će se situacija u prosveti razrešiti do 21. i 22. marta".

Aleksandar Markov, bivši predsednik Foruma beogradskih gimnazija, osvrnuo se na ovu izjavu i na izjavu Milana Pašića:

"Saglasan sam da bi situacija bila nezgodna za sve ako bi se desilo da ova obustava potraje do polovine marta ili i duže. To je praktično nenadoknadivo dostupnim modelima nadoknade nastave, jer bismo imali polovinu januara, februar i skoro ceo mart za nadoknadu. Ipak, to ne znači da nećemo imati kraj školske godine na vreme - kaže on.

Pavković: "Ako bi se sa nadoknadom krenulo u drugoj polovini februara, sve može da se stigne"

Dejan Pavković, direktor OŠ "Jovan Sterija Popović" u Novom Beogradu dodaje da su modeli nadoknade nam dobro poznati, ali ako se relativno brzo postigne dogovor i pređe u taj zakonski štrajk, moguće je na vreme sprovesti nadoknadu.

- Ako bi se sa nadoknadom krenulo u drugoj polovini februara, apsolutno sve može da se stigne. Mi smo dali predloge za nadoknade, i sada čekamo da to odobri Ministarstvo prosvete. Potrebno je da se smiri situacija smiri i na neki način normalizuje nastava. Pre toga nema smisla pričati o tome ako će neke škole i dalje da budu u obustavi - kaže Pavković.

Ako se krene na vreme, mali maturanti neće biti u problem

Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, smatra da je produžetak škole godine realna mogućnost i da za to ima prostora. On je dodao i da se školska godina može produžiti najviše za pet dana, pošto se škola za većinu učenika, osim za maturante, završava 20. juna, a 28. se dele knjižice.

O tome kako bi nadoknada uticala na male maturante govorio je i Dejan Pavković, direktor OŠ "Jovan Sterija Popović" u Novom Beogradu.
Za pripremnu nastavu malih maturanata ima vremena, zato što se održava kad završe nastavu u junu. To su te dve nedelje kad nakon kraja školske godine dolaze na pripremnu nastavu za mature. Nastavnici su tada svakako tu, a učenici dolaze na one časove iz predmeta koje će polagati - kaže on.

Pavković je se osvrnuo i na nadoknadu nastave u osnovnim školama.

- Neke škole su u blokadi, pojedine rade delimično, a druge sprovode zakonski štrajk od 30 minuta, i mislim da takve škole nemaju potrebe da nadoknađuju išta. Da bi nadoknade bilo, bitno je da škole (koje su u blokadi) rade, ali je važno da zakonski štrajk ne traje predugo, jer bi onda to bilo problem nadoknaditi - naglašava Pavković, i dodaje:

- Nije ovde pitanje uzimanja para prosvetnim radnicima zato što nisu radili, jer deci ne znači ništa ako neće imati časove. Mi smo tu, na kraju, zbog dece, bez obzira kako se ko sad u štrajku ponaša.

"Deca će svakako ostati uskraćena"

Prema rečima Aleksandar Markova, nadoknada će učenicima omogućiti da uz minimalne posledice i pomeranja u najkraćem roku završe školsku godinu.

- Nijedan način nadoknade naprosto nije dovoljno dobar da se nadoknadi ovo što je izgubljeno. Sama nadoknada će više biti stvar formalnosti. Pitanje je kako će oni na taj način nešto i naučiti. Deca će da prelete to gradivo, samo da budu ocenjeni i da završe školsku godinu - kaže za "Blic" Markov.

Kako kaže, "učenici neće moći da nadoknade izgubljeno vreme u školi u smislu znanja i socijalizacije sa vršnjacima".

Problem za srednjoškolce koji bi da studiraju u inostranstvu
Markov još ističe da produžetak školske godine možda najproblematičniji kada je reč o maturantima u srednjim školama.

- To ne bi bio problem za maturante koji planiraju studije u Srbiji, koji će svakako morati da prate šta se dešava sa fakultetima koji su u blokadi i koji će možda morati da pomeraju rokove za prijemne ispite. Nasuprot tome, u problemu je značajan broj maturanata gimnazija koji se odluče za studije u inostranstvu. Zbog toga kraj školske godine, ako do toga dođe, ne bi trebalo pomerati puno, jer fakulteti u inostranstvu neće prilagođavati svoje rokove - kaže Aleksandar Markov prenosi Blic