Kakvi su efekti novog Zakona koji reguliše električne trotinete

Poslednje izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja koje se tiču električnih trotineta stupile su na snagu 15. juna 2024. godine i one predviđaju da u saobraćaju mogu učestvovati samo laka električna vozila na kojima je postavljena identifikaciona nalepnica.

Ranije izmene ovog zakona nalažu da svi vozači električnih trotineta moraju da nose kacigu i svetloodbojni prsluk, da ne smeju nositi slušalice u ušima tokom vožnje, niti prevoziti druge ljude ili stvari, ne smeju se kretati po javnim putevima gde brzina kretanja prelazi 30 kilometara na sat, a mlađi od 14 godina ne smeju uopšte da ih voze.

U pisanom odgovoru iz Uprave saobraćajne policije MUP-a saznajemo da se od početka 2024. godine dogodilo 98 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali vozači električnih trotineta. Jedna osoba je poginula, 21 osoba je zadobila teške telesne povrede, dok je 68 zadobilo lake telesne povrede.

Tvrde da se kontrola vrši svakodnevno, te da je ove godine evidentiran 941 saobraćajni prekršaj. Najviše kazni je napisano zbog nenošenja svetloodbojnog prsluka – 489, dok je zbog neposedovanja identifikacione nalepnice sankcionisano 423 vozača.

Imajući u vidu da kazne za oba ova prekršaja iznose po 10.000 dinara, možemo zaključiti da se u državni budžet po ovom osnovu "slilo“ 9.120.000 dinara plus preostalih 29 prekršaja nepoznate prirode.

Tome treba dodati i prihode od izdatih nalepnica, koje su koštale po 2.440 dinara, međutim od Agencije za bezbednost saobraćaja nismo uspeli da dobijemo odgovor koliko nalepnica je izdato do današnjeg dana.

Kako su tada pisali mediji, do 15. juna, poslednjeg dana za registraciju, izdato je oko 3.500 nalepnica, iako su procene saobraćajne policije bile da u Srbiji ima između 250.000 i 400.000 trotineta.

"Promena nema, hteli su samo da naprave iluziju da se nešto radi“

Igor Velić, master saobraćajni inženjer i predsednik udruženja Sigurne staze kaže da nema podataka, istraživanja i analiza koliko su ove mere koje su uvedene pre 9-10 meseci dale pozitivne rezultate i napravile neki pozitivni pomak u sistemu upravljanja bezbednošću saobraćaja, tvrdeći da pomaka nema.

- Zapravo im nije bila bitna bezbednost vozača električnih trotineta, nego su time hteli više da ih zastraše, da ih sklone s ulice, u tom smislu da ih destimulišu. Zato se građani nisu odazvali da nabave nalepnicu, jer neće to uraditi kada vide da se radi protiv njih i protiv njihove bezbednosti - kaže on.

On navodi da je ono što se radi sa zakonima u poslednjih 10 godina samo iluzija da kreatori saobraćajne politike žele da reše neki problem bezbednosti saobraćaja, a ne stvaranje osnova da bi se sad u ovom slučaju unapredila bezbednost lakih električnih vozila.

Ističe da se Srbija nalazi u top tri najnebezbednijih zemalja u Evropi, i zato nam društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda na godišnjem nivou iznose 4,1 milijardi evra.

Nedostatak infrastrukture za bezbedno odvijanje saobraćaja

Zoran Bukvić iz udruženja Ulice za bicikliste kaže da ne postoje investicije u saobraćajnu infrastrukturu i politička volja na nacionalnom i lokalnim nivoima da se značajnije promeni ta situacija. Izuzetak je Novi Sad, gde je grad ipak orjentisan ka tome da se biciklistički saobraćaj unapredi, što je ohrabrujuće i za trotinete, mada naglašava da su zdravstveni benefiti od vožnje bicikla veće nego od trotineta.

- Kada se zvaničnici oglase javno oni načelno podržavaju prelazak na održive vidove transporta, ali osim lepih reči konkretna dela izostaju – nedostaje finansijska podrška i konkretne investicije u biciklističku infrastrukturu, niti se značajnije unapređuje saobraćajna kultura - tvrdi Bukvić.

On očekuje da će se Zakon pozabaviti i električnim biciklima, ističući da problem stvaraju dostavljači hrane koji jure i po 60 kilometara na sat. Njegovo udruženje je više puta tražilo od MUP-a da se u Zakon ubaci obavezno rastojanje prilikom preticanja biciklista, da se dozvoli vožnja žutim trakama i da se obezbede nove staze.

Pojašnjava da nema jasnog plana i strategije, da se ne analiziraju okolnosti koje su dovele do saobraćajne nezgode (stanje puteva, vidljivost, ponašanje vozača itd.), već samo ko je individualno doprineo nezgodi sa pravne tačke gledišta.

"Saobraćajni sistem je dominantno podređen vozačima automobila“

I Velić i Bukvić se slažu da se u Srbiji, za razliku od drugih evropskih država, kreatori saobraćajne politike obračunavaju isključivo sa ranjivim učesnicima u saobraćaju, a to su: deca, pešaci, osobe sa invaliditetom, starija lica, roditelji s malom decom, biciklisti i električni trotineti.

Takođe smo država koja je takva da jedino zadovoljava potrebe motornog saobraćaja i da je konstantno na strani jačeg, pa kroz svoje delovanje unutar sistema bezbednosti saobraćaja pospešuje stradanje ranjivih učesnika u saobraćaju.

Udruženja Sigurne staze i Ulice za bicikliste su članice Instituta za urbanu mobilnost, koji je nedavno osnovan sa ciljem poboljšanja bezbednosti ranjivih učesnika u saobraćaju.