Srbija decenijama udaljena od proseka EU

U oblasti ekonomije, prema rečima direktora IRI-ja Nenada Jevtovića, Srbiji će biti potrebno 35 godina da dostigne prosečan nivo Evropske unije.

Kao najveći ekonomski problem on je naveo penzije, dok se u pogledu prosečne bruto zarade procenjuje da je Srbija udaljena 26 godina od dostizanja evropskog proseka.

Da bi BDP po glavi stanovnika bio na nivou EU, potrebno je 29 godina, dok bi za izjednačavanje minimalne zarade bilo potrebno 25 godina.

- Imamo problem jer postajemo sve manje i manje aktivni i gubimo cenovnu konkurentnost. Pitanje je izvora, gde ćemo naći tu konkurentnost. Da li je to ono što je i dalje opredeljenje Vlade Srbije i donosioca odluka - rekao je on.

Kada je u pitanju digitalizacija, Srbija je, pokazuje istraživanje, na 94 odsto od proseka EU u toj oblasti, odnosno do dostizanja nivoa EU potrebno je samo šest godina, što je dobar rezultat.

- Mislim da ulazimo u fazu gde se više neće govoriti samo o modelu rasta. Nama je taj imperativ stope rasta i stope BDP-a postao sve. I to jeste logično, ali kada vidite da živimo četiri do šest godina kraće od proseka EU, tada postavljate pitanje šta je cilj modela razvoja? Na kraju se svede na ljudski život i njegov kvalitet - rekao je Jevtović.

Srbija je najdalje od proseka EU u dve oblasti - životna sredina i infrastruktura.

U oblasti životne sredine, prema pokazateljima kao što su udeo obnovljive energije, prevremena smrt usled zagađenja PM 2,5 česticama, energetski intenzitet - Srbiji će biti potrebno još mnogo vremena da dostigne evropski standard, u nekim oblastima i više od 100 godina.

U oblasti infrastrukture, pokazuje istraživanje, potrebno je na primer, više od 100 godina da se dostigne broj aerodroma na nivou proseka EU, a za udeo autoputeva nešto manje - 22 godine.

Međutim, Jevtović je napomenuo da su ove brojke samo putokaz kako se treba kretati i koje oblasti poboljšavati, kao i od kojih zemalja regiona treba učiti.

Broj godina koji je Srbiji potreban da bi dostigla standard EU bi se smanjio u različitim scenarijima. U nekim oblastima bi se brojevi smanjili duplo, smatraju stručnjaci.

Ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW) Branimir Jovanović kazao je da je suština istraživanja da se kaže da zemlje treba da se fokusiraju i koje oblasti treba da poboljšaju.

On je naveo neke od scenarija koji bi mogli da se dogode i koji bi mogli da poboljšaju ili pak pogoršaju indikatore toga koliko smo blizu ili daleko od standarda Evropske unije.

Ti scenariji su: status quo, punopravno članstvo, pristup EU budžetu, jedinstveno tržište EU i institucionalne reforme.

Kada bi Srbija ostala u statusu quo, po pitanju siromaštva bi bila 77 godina daleko do proseka EU, dok bi se u statusu punopravnog članstva taj broj smanjio za nešto više od 50 odsto, odnosno trebalo bi joj 38 godina za taj cilj. Kada bi Srbija imala pristup EU budžetu, situacija bi bila ista, piše Nova ekonomija.

Kao jedan od problema Jovanović je naveo energetsku efikasnost.

- Srbija ima problem sa energetskom efikasnošću. To znači da Srbija troši previše energije po dolaru BDP-a. Ne samo to što troši previše energije već ona emituje previše CO2. Prema status quo scenariju, Srbiji bi trebalo više od 100 godina da dostigne evropski nivo po tom pitanju. Ta cifra se skraćuje na 43 godine kada bi ona imala punopravno članstvo u EU. Glavna poruka je da pristupanje EU ima uticaj. Pristup EU budžetu bi imao takođe uticaj - rekao je on.

Viktor Mitevski, izvršni direktor Asocijacije za istraživanja i analize (ZMAI), rekao je da su, kada su u pitanju evrointegracije, Crna Gora i Albanija zvezde regiona.

- Sećam se kada sam ja radio u Ministarstvu finansija, i kada smo imali mogućnost da u Briselu pričamo o ekonomskim reformama, Srbija je bila zvezda tih događaja. Ako želimo sistem koji štiti javne, a ne političke interese, moramo pojačati državnu upravu. Pre 10 godina je Severna Makedonija bila lider u svetu po smrtnosti beba. Tadašnji ministar je rekao da to mora promeniti. Nakon 10 godina je Makedonija bolja nego EU. Šta se desilo? Sistem se promenio. To je jedan od ključnih faktora da bi mladi ostajali ovde. Ovo je priča o sistemu koji radi nakon političke promene - dodao je on.