VRH SNS DEMOKRATIJE Dobrodošli pred policijski kordon

Republički i pokrajinski poslanici, kao i gradski odbornici blokirali su ulaz u Tužilaštvo, kako bi i na taj način zahtevali puštanje političara i aktivista koji su zatvoreni tokom i nakon protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Policija je nakon izdatog upozorenja reagovala, kordon je izašao iz zgrade i štitovima odgurao okupljene sa vrata. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nazvala je "iživljavanjem šačice bezidejnih probisveta" pomenute događaje u Novom Sadu.Protiv demonstranata 5. oktobra 2000. borila se samo policija do određenog trenutka. Legenda kaže i da je deo policajaca tog dana odbacio štitove kad je shvatio da se sa suprotne strane nalaze i njihova deca. Zar sada, 2024. nema nečije dece sa druge strane? Ili je u kordonu sada nešto drugo? Ako je tako, to je onda stanje opasne patologije. Dakle, pitanje je, zapravo, šta smo mi uradili da mu ne dozvolimo da nam satre demokratiju? U šta ju je on pretvorio? U kordon.Nije demokratija kad manjina određuje pravila većini, već tiranija. Međutim, ljudska prava u Srbiji postaju sve više "privilegija štićenika države". Nekada je Srbija bila tako puna jedinstvenih mogućnosti, zemlja koja je nudila drugačije razumevanje sreće, ispunjenosti, tolerancije, raznolikosti i održivosti od zapadnog sveta. Sve se to polako gasi, duhovno zatire. Srpska demokratija se sistematski razgrađuje. Ostali su samo rituali. Šta se dešava kada se demokratija potroši? Kada se isprazni od smisla? Šta se dešava kada svaka od njenih institucija metastazira u nešto opasno? Šta se dešava sada kada se demokratija i slobodno razmišljanje stope u jedan grabežljivi organizam siromašne imaginacije vladajuće stranke, koja se gotovo u potpunosti vrti oko ideje maksimalnog profita? Ljutnja sa druge strane postoji, jednostavno, ljudi su besni na ovu čitavu situaciju i hoće da stvari isteraju do kraja, odnosno da, ono što se kaže u žargonu, teraju do Strazbura, dok se ne utvrdi ko je odgovoran za sve to što se desilo na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Građani su ušli u neki drugi način rezonovanja, zapravo, u tom pogledu da hoće da se bore do kraja za svoja prava, da ne prihvataju policijsku palicu zbog toga što su bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Narodu je po Vučiću dopušteno sve, sem da utiče na političke odluke. Može protestovati, podnositi žalbe, može pisati peticije, ali uticati na političke odluke ne može. Drugim rečima, demokratija po njemu znači formalno učešće građana bez pristupa stvarnim mestima odlučivanja.Aleksandar Vučić, bez koga ni njegova stranka ne postoji, ovoga puta se možda preigrao jer nije imao meru i nije znao kad treba da stane. U međuvremenu, kordon se povlači na pređašnji položaj u dremku, do sledeće odbrane avlije njegove demokratije.