"Srpska Atina"

Praksa grupisanja prema jezičkoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi nije zaobišla ni ostale značajnije imagracione kaste, ali većina njih nema tako radikalan haram, a ni kapacitet da nametnu svoje "kulturološke vizije".

U Srbiji to, međutim, izgleda drugačije.

Možda će nekome izgledati pretenciozno poređenje radikalnog islama i koncerta Baje Malog Knindže u Novom Sadu i možda ću se složiti sa tim, ali i jedan i drugi pravac čine mutirani element sa ozbiljnim posledicama po domiciono stanovništvo. Dok u Nemačkoj postoji opravdan strah od bujanja verskog ekstremizma, koji za posledicu ima rekordno visoku stopu podrške AFD-u, reintegratoru ideja iz tridesetih godina prošlog veka, u Novom Sadu, konkretno, svedočimo aparthejdnom kulturocidu.

Ne pominjem moralnu težinu organizacije bilo kakvog "muzičkog spektakla" u momentima kada Novi Sad i Srbija plaču, nego prostu nelagodu da se gradom, koji je nekada zaista bio prestonica kulture, širi energija hitova - "Umri baba, odmori u grobu" ili "Zvali smo je Natali i svi smo je vatali".

Da ne bih zvučao kontradiktorno, jer često pišem o mržnji koju zagovornici libtardskih ideja gaje prema svakom došljaku i spremni su na organizovani napad samo ako čuju ijekavicu, u ovom slučaju sam izričitog mišljenja da jedan od poslednjih bastiona multikulturalnosti i tolerancije u Srbiji, grad koji diše prijatnom tišinom Balaševićevog D-mola, ne zaslužuje biti "Atina" iz Bajinog refrena.

Al’ je lep ovaj svet

Al’ je lijep ovaj svijet

Vidite, nije do dijalekta.

Do pesme je.

Davor Cicović