Toma Nikolić po DRUGI PUT među Srbima

Premalo je vode proteklo Savom i Dunavom od vremena kada je taj isti Toma bio četnički vojvoda, Šešeljev zamenik i desna ruka. Zašto Aleksandar Vučić sve to zapravo radi? Panika, kažu: Vučić i ekipa u strahu su da ne izgube političku dinamiku, jer su se do sada izleteli i napravili suviše jak zalet raznim obećanjima, pa sada moraju nešto da proizvedu. Trebalo je učiniti nešto, bilo šta; e, pa kad se u iznudici radi bilo šta, to uvek ispadne koješta, kao što znamo. Srpska radikalna stranka je, u vreme uoči rascepa i formiranja SNS 2008. godine (Vojislav Šešelj je bio u Hagu), na protivljenju evropskom Sporazumu i stabilizaciji i pridruživanju uknjižila gotovo milion i 300 hiljada glasova. Vučić ih, očigledno, ne bez razloga, pripisuje ponajviše Tomislavu Nikoliću. Već 2012. Nikolić je kao predsednički kandidat Srpske napredne stranke uknjižio 1.552.063 glasa, što je znatno više nego SNS čiji je nosilac liste (Pokrenimo Srbiju) bio - 940.649. Suština povratka Nikolića u politički život leži u utemeljenoj retorici da naprednjačka politička demagogija i stav birača nisu napredovali ka oslobađanju od okova primitivizma i ogoljenih laži, da se i dalje masovno veruje u opsene o realno boljem životu koji biva sve bolji.Zato Vučić veruje da Nikolić nije potrošena priča i da mu još samo fali mali duhovni preporod uz Anu Brnabić, ali to spada u krajnja sredstva, kad sve ostalo ode u stečaj. Inače nabusiti i mrzovoljni Toma pokazuje u poslednje vreme ljudski lik. I to se vidi golim okom. Bivši predsednik je, kako pišu mediji, po svemu sudeći, na temelju svog imidža "čoveka iz naroda koji peče rakiju". Na funkciji predsednika države svojevremeno nije ostavio nikakvog političkog traga. Transferi blama se ne računaju.O nesrećnom detinjstvu kazaće, budeći empatiju gledalaca: "Imao sam nesrećno detinjstvo, a i u školu sam morao da idem". ("Nije srpski lupati", 2007). Kasnije je izmenio iskaz: "Čitao sam po ceo dan, čak i za druge koje je mrzelo da čitaju lektiru. Bio sam živa enciklopedija. Upisao sam Pravni fakultet, išla mi je škola". (Press, 3. januar 2011). Izvesno vreme pokazivao je svojevrsnu doslednost: "U SRS ću ostati do kraja bavljenja politikom". (Standard, 9. novembar 2007.). Evo još sa Nikolićevog švedskog stola ideja i poruka: "Ja sam jedini spas za Srbiju" (Kurir, 25. maj 2004), "Svake noći sanjam veliku Srbiju". (TV Politika, 17. jun 2004.)Tomislav Nikolić je jedini predsednik od demokratskih promena naovamo koji nije izlazio izvan ovlašćenja koja ima predsednik Republike. Putovao je po svetu na sahrane stranih lidera, primao akreditive od ambasadora, tri puta ljubio hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović, citirao Tarabiće, a radnici Zavoda na Topčideru radili su u tri smene da iskuju dovoljno ordenja i medalja. SNS je sada očišćen od bilo kakvih ideoloških vrednosti. Dobar deo "patriotskog", "domaćinskog" i nacionalističkog potencijala otišao je iz ove stranke zajedno sa Tomom Nikolićem. Nije tajna da je prosečan naprednjak voleo domaćina koji peče rakiju u blatnjavim opancima i vunenim čarapama, u avliji u Bajčetini.

Narodskim jezikom rečeno, Srpskoj naprednoj stranci treba ponovo vojvoda, jer opšte je poznato da uz četnike tradicionalno ide i litijum.