Video-igre doprinose dečjem razvoju?

Iako je primećena razlika u kognitivnim sposobnostima mala i ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, naučnici je smatraju značajnom. Studija iz 2022. pažljivo je kontrolisala varijable poput genetskih razlika i socioekonomskog statusa dece.

Zanimljivo je da gledanje televizije i korišćenje društvenih mreža, za razliku od igranja video igara, nije pokazalo ni pozitivan ni negativan uticaj na inteligenciju. Ovi rezultati mogli bi znatno doprineti debati o prikladnoj količini vremena koju deca provode ispred ekrana, prenosi ScienceAlert.

Uticaj digitalnih medija

- Digitalni mediji oblikuju savremeno detinjstvo, ali njihovi kognitivni efekti su i dalje nejasni i predmet su žustre rasprave - napisao je naučni tim iz Holandije, Nemačke i Švedske u svom radu.

- Verujemo da bi studije koje uključuju genetske podatke mogle pomoći u razjašnjavanju uzročnih tvrdnji i osvetliti često zanemarenu ulogu genetskih predispozicija.

Igranje podiglo IQ za 2,5 boda

Naučnici su analizirali podatke o vremenu koje je 9.855 dece iz SAD-a, uzrasta devet i deset godina, provodilo ispred ekrana. U proseku, deca su svakodnevno gledala televiziju ili video-sadržaje 2,5 sata, igrala video igre jedan sat, i provodila pola sata na društvenim mrežama.

Dve godine kasnije, prikupljeni su novi podaci za više od 5.000 iste dece. Utvrđeno je da su deca koja su više igrala video igre zabeležila porast koeficijenta inteligencije od 2,5 poena iznad proseka. Povećanje IQ-a merilo se rezultatima na zadacima koji testiraju razumevanje pročitanog, vizuelno-prostornu obradu, pamćenje, fleksibilno razmišljanje i samokontrolu.

Inteligencija nije fiksna

Iako je istraživanje obuhvatilo isključivo decu iz SAD-a i nije pravilo razliku između različitih vrsta video igara (npr. mobilne, konzolne), pruža dragocen uvid u odnos između igranja i inteligencije. Takođe podržava stav da inteligencija nije nepromenljiva osobina s kojom se rađamo.

- Naši rezultati podržavaju tvrdnju da vreme provedeno ispred ekrana generalno ne šteti kognitivnim sposobnostima dece, i da igranje video igara zapravo može pomoći u razvoju inteligencije - izjavio je 2022. godine Torkel Klingberg sa Karolinska instituta u Švedskoj.

Sve ovo ukazuje na to da na razvoj inteligencije utiče niz faktora, i da vreme ispred ekrana može imati različite efekte na naše navike i telo. Zato su potrebna dalja istraživanja kako bi se stekla celovitija slika.

- Nismo ispitivali uticaj vremena ispred ekrana na fizičku aktivnost, san, opšte blagostanje ili školski uspeh, tako da o tome ne možemo da govorimo - dodao je Klingberg.

- U nastavku istraživanja bavićemo se uticajem i drugih faktora iz okoline, kao i time kako se kognitivni efekti odnose na razvoj dečjeg mozga.

Studija je objavljena u naučnom časopisu Scientific Reports.