Dan kada je Novak postao BESMRTAN: Đoković je tada plakao kao dete, a onda...

Bio je to Noletov peti nastup na najvećoj sportskoj smotri, a protivnik u prvom olimpijskom finalu bio mu je Karlos Alkaraz. Srpski as je u finale ušao kao blagi autsajder, pošto je manje od mesec dana ranije počišćen od strane istog rivala u finalu Vimbldona, ali to je za najuspešnijeg tenisera u istoriji bio samo motiv više.

Novak Đoković je u velikom finalu posle dva taj-brejka pobedio mladog Španca i dočepao se najvrednije titule u svojoj bogatoj karijeri.

Posle meča, Novaka su preplavile emocije. Pao je na parisku šljaku, zaplakao je kao dete i potom otišao do svoje lože kako bi podelio radost sa članovima porodice. Na kraju je nikad ponosniji slušao himnu "Bože pravde".

- Ne znam šta da kažem, potpuno sam u šoku od emocija. Rekao sam posle polufinala da je cilj ostvaren, osvojio sam medalju, znam da su svi želeli da idem na zlato, ja sam isto želeo. Ali, činjenica da sam osigurao medalju mi je pomogla da malo lakše uđem u meč - rekao je tada Novak i dodao:

- Otišao sam odmah njih da zagrlim, ima milijardu emocija. Naravno da sam preponosan i presrećan, to mi je možda i najveći sportski uspeh u karijeri.

Bez izgubljenog seta do olimpijskog zlata

Inače, Novak na putu do toga da postane najstariji teniski olimpijski šampion nije izgubio niti jedan set.

Đoković je redom pobeđivao Metjua Ebdena (6:0, 6:1), Rafaela Nadala (6:1, 6:4), Dominika Kepfera (7:5, 6:3), Stefanosa Cicipasa (6:3, 7:6), Lorenca Muzetija (6:4, 6:2) i Karlosa Alkaraza u velikom finalu (7:6, 7:6)