Ustavno šminkanje SRPSKOG pravosuđa

U izveštaju se konstatuje da u Srbiji i građani, ali i predstavnici poslovnog sektora imaju malo poverenja u nezavisnost pravosuđa, ističući da je svega 36 odsto populacije i 34 odsto kompanija nivo nezavisnosti ocenilo kao umeren ili veoma dobar u 2024. godini, piše NIN.

Svedeni na svoju suštinu, ustavni amadmani su proces izbora sudija i tužilaca izmestili van Narodne skupštine, dajući tu nadležnost pravosudnim savetima. Ipak, kako se ističe u izveštaju EK, implementacija ustavnih reformi je i dalje u toku. Kako jedan od osnovih vidova političkog pritiska na rad suda, u komisiji naglašavaju javno komentarisanje tužilačkih istraga ili sudskih postupaka od strane Vladinih zvaničnika i narodnih poslanika. Ipak, ovakvo postupanje prolazi bez reakcije.

- Dodatan problem je što ovi slučajevi otvaraju pitanje curenja informacija od institucija uključenih u krivično gonjenje, imajući u vidu da neki od javnih komentara sadrže informacije iz aktivnih istraga koje nisu dostupne javnosti - navodi se u izveštaju.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i član Centra za pravosudna istraživanja, jedan je od onih koji se protivio usvajanju ustavnih amandmana, tvrdeći da normativne izmene neće bitnije promeniti stanje u pravosuđu. U tom smislu, nije iznenađen zaključcima Evropske komisije.

 - Pritom, ti izveštaji su uvek značajno blaži nego što je stvarno stanje stvari, pisani su pomalo diplomatskim jezikom. A suština je i tada, pre dve i po godine, bila jasna svakome ko je to želeo da vidi. Sa ljudima koji su se negativno i netrpeljivo odnosili prema sudstvu, ne može se sprovesti ikakva smislena reforma. Nažalost, tada su dva najveća pravosudna strukovna udruženja prihvatili tu igru i prihvatili da daju legitimitet procesu koji je tada isključivo poslužio da Srbija, koja je stagnirala na evropskom putu, dobije jednu pozitivnu ocenu - kaže Majić za NIN.