VUČIĆEVI MINISTRI U AKCIJI Prodaj litijum, kupi budućnost

Ministarska pozicija u vladi je pre i iznad svega politička funkcija. Za to mesto se ne traži nikakva naročita kvalifikacija, mada je u modernom društvu očekivano. Međutim, obavljanje ministarske i političke funkcije nije i ne sme biti rezultat bilo čije autonomne volje, nezavisne od suverene volje građana. U Srbiji je, međutim, ovaj režim zaposeo sve što se može zaposesti i iz te pozicije.

Ko god sedne u ministarsku fotelju u Vladi kojom Vučić rukovodi preko daljinskog upravljača, kaže da ne prepoznaje nikakav problem u načinu na koji se Srbijom vlada i upravlja iz pomenutog centra. Biti na ministarskoj funkciji u vladi Aleksandra Vučića znači biti u svemu po meri i zamisli Aleksandra Vučića - politički apsolutno beznačajan i isključivo njemu koristan. Razume se, ovo je samo jedan deo objašnjenja za ovakvu igru sa državom.

Zanimljivo je da se Vučić nije javno previše mešao u štrajkove. Prepustio je to prvo bivšoj premijerki Brnabić, a sada Vučeviću i ministrima da govore da su radnici izmanipulisani i da ih ubeđuju da je u interesu Srbije da prekinu štrajkove. On je, valjda, shvatio da to nije popularno, pa se malo povukao, a njima izdavao direktive da to rade.

Prva izjava da će radnici štrajkom oterati strane investitore bila je Vučićeva. Nakon toga Ana Brnabić i ministri su nastavili tu istu priču u oštrijim tonovima, a on se povukao. Pretpostavlja se da će to i ubuduće biti njegov modus operandi. Kad je reč o nepopularnim merama, on će trasirati politiku, a potom će premijeru i ministrima prepustiti gori deo posla, spovođenje te politike. Čini se da je u patriotskoj priči najdalje otišao bivši ministar rada Zoran Đorđević, koji je svojevremeno pozvao radnike Fiata da pokažu malo ljubavi prema Srbiji i prekinu štrajk.

Te izjave su zanimljive baš zato što su potpuno lišene smisla i realnog sadržaja, pa pažnju u stvari skreću na obrazac ponašanja. A obrazac je plašiti građane Srbije što češće i predstavljati predsednika Srbije kao njihovog jedinog zaštitnika i spasioca. Neslavna uloga predvodnika u toj akciji pripala je novoj predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić, osobi koja nema nikakvo političko zaleđe, niti političku karijeru. Ona, za razliku od Vučića, ne mora da misli o izborima i glasovima birača, pa može da sprovodi sve one nepopularne mere o kojima Vučić priča. Sada će to uraditi Ana Brnabić i platiti političku cenu, ali pošto ona nije političarka, nije je briga.

O iskopavanju litijuma u Srbiji oglasili su se gotovo svi. Građani, opozicione stranke, ekološka udruženja, aktivisti, stručnjaci, Srpska akademija nauka i umetnosti… I svi oni su poručili da se ne slažu s idejom rudarenja litijuma u Srbiji, ali najvećem zagovaraču te ideje Aleksandru Vučiću to nije dovoljno. Od televizije do televizije, od konferencije za medije do konferencije objašnjava kako je sjajno što Srbija ima litijum. Ali, da bi se predsednikova želja što pre realizovala, uključili su se njegovi ministri i "mala dvojka".

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je da je jasno da pomoću litijuma Srbija može da bude zemlja lider u Evropi u narednih stotinu godina. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović opisala je litijum kao "dar od Boga" i rekla da "ležimo na milijardama". Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da će Vlada Srbije i u slučaju projekta eksploatacije litijuma “Jadar”, kao i drugih velikih projekata koji mogu da imaju ogroman uticaj na dalji razvoj zemlje i blagostanje građana, saslušati i argumente struke i mišljenje građana.

Ko se otrovao - to mu je, ko je pretekao - blago njemu, to je cena napretka.