Po broju donora organa smo u rangu NIKARAGVE

Po broju donora organa smo, inače, u svetu među poslednjima. Iza nas se nalaze Filipini, Nikaragva i Vijetnam, pokazuju podaci Međunarodnog registra Donacija organa i transplantacija (IRODaT). Već tri godine čekamo konačno usvajanje zakonskih izmena koje su najavljivane kao velika šansa da donora bude više, jer predviđaju da bi svaki građanin automatski bio potencijalni donor, osim ako se za života ne izjasni drugačije  ili se tome usprotivi njegova uža porodica. 

Tako je predviđao i Zakon o presađivanju organa usvojen 2018. godine, međutim na inicijativu Srpske radikalne stranke, Ustavni sud je tri godine kasnije proglasio neustavnim ključni član u kom se navodi da je svako potencijalni donor dok ne kaže suprotno. Posle odluke Ustavnog suda, Vladi je trebalo dve godine da definiše spornu odredbu i utvrdi nov predlog zakonskih izmena, u maju 2023, ali on još nije stigao na dnevni red Skupštine. U novembru, uoči decembarskih izbora, parlament je raspušten, tako da će zakon morati ponovo da prođe kompletnu proceduru. Tako su na čekanju i zakon i spasavanje života onih kojima je transplantacija jedina nada. 

- Situaciju koju trenutno imamo, ne samo da zabrinjava, već uliva strah u kosti. Više se ne zna broj ljudi koji, nažalost, nisu ni dočekali transplantaciju. A onima koji, na primer, čekaju srce ili jetru, svaki dan je na ivici. Imamo pacijente i kojima je potrebna transplantacija pluća, za šta čak i ne postoji lista, niti iko u Srbiji to radi. Pet godina unazad beleži se drastičan pad transplantacija, koji pogađa sve ljude na listi. I ne samo njih, već i njihove porodice i prijatelje - ističe za NIN predsednica udruženja "Donorstvo je herojstvo" Ivana Jović.

Ipak, dodaje Jović, najkritičniji pacijenti nemaju vremena da čekaju da se "sistem utegne". Zbog toga je, kaže ona, neophodno da troškove transplantacije organa u inostranstvu, na primer u Belorusiji, država preuzme na sebe. O tome je bilo reči na nedavnom sastanku koji je Udruženje imalo sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom.- Država je najvažnija kada je u pitanju ovaj problem. A s obzirom na to da je 12 građana, među kojima sam i ja, prošle godine zahvaljujući humanim ljudima skupilo novac za transplantaciju u Belorusiji, prosto smo želeli da se, dok se situacija u Srbiji ne sredi, ljudima plate troškovi. Kao što to radi Republika Srpska, kao što će sada najverovatnije krenuti da radi i Crna Gora. Ministar je trebalo da ima sastanke sa ambasadorima i donosiocima odluka u Belorusiji i da se napravi neki sporazum. Dok se to ne reši, pacijenti su prepušteni sami sebi - podvlači sagovornica.