U trogodišnjim školama i do 95 odsto funkcionalno nepismenih đaka

Alarmantan podatak iz prethodnog ciklusa testiranja da je 80 odsto učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola funkcionalno nepismeno, sada je još nepovoljniji - u ovim školama, u zavisnosti od programa koji pohađaju, između 79 i čak 95 odsto dece nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti u čitanju i matematici, navodi Danas.

- Razlike su izrazito velike između gimnazija i trogodišnjih srednjih stručnih škola - postignuće se u proseku razlikuje i do 150 poena. Postignuća učenika iz gimnazija su statistički značajno veća u odnosu na postignuće iz srednjih stručnih škola. Najniže postignuće imaju učenici iz trogodišnjih škola - navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima - takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja, slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena.

Učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate na PISA testiranju od vršnjaka koji pohađaju gimnazije, pokazuje analiza u upravo objavljenom nacionalnom izveštaju PISA 2022 istraživanja.

Alarmantan podatak iz prethodnog ciklusa testiranja da je 80 odsto učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola funkcionalno nepismeno, sada je još nepovoljniji - u ovim školama, u zavisnosti od programa koji pohađaju, između 79 i čak 95 odsto dece nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti u čitanju i matematici.

- Razlike su izrazito velike između gimnazija i trogodišnjih srednjih stručnih škola - postignuće se u proseku razlikuje i do 150 poena. Postignuća učenika iz gimnazija su statistički značajno veća u odnosu na postignuće iz srednjih stručnih škola. Najniže postignuće imaju učenici iz trogodišnjih škola - navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima - takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja, slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena.

Kada je reč o tipovima programa u srednjim stručnim školama, najmanje funkcionalno nepismenih u matematici ima u medicinskim školama - 38 odsto, a najviše u trogodišnjim poljoprivrednim profilima - 95 odsto.

U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.

- Razlike između različitih tipova škola ili programa mogu da budu posledica sadržaja programa, načina rada, ali i toga što učenici slabijeg socioekonomskog statusa češće upisuju određene programe - ističe se u izveštaju i dodaje se:

- Zbog toga razlike u postignuću mogu da ukazuju zapravo na razlike u socioekonomskom profilu. Treba imati u vidu, kada poredimo različite tipove škola, da se PISA testiranje organizuje kada su učenici u prvom razredu srednje škole, što znači da je njihovo postignuće pre svega rezultat osnovnoškolskog obrazovanja. U skladu s tim, ispitivano je da li ove razlike opstaju i kada se uzme u obzir socioekonomski profil učenika. Analiza je pokazala da se u tom slučaju razlika između gimnazija i drugih stručnih škola smanjuje, ali ostaje statistički značajna.

- Veliki procenat učenika različitog socioekonomskog statusa koji pohađa srednje stručne škole, a pogotovo od kada je uvedeno dualno obrazovanje, bira škole koje nude brzo zaposlenje i siguran posao i oni se tu koncentrišu, a prethodno možda nisu bili podržani kroz obrazovanje i nisu stekli nešto što im je odskočna daska za nastavak školovanja. I onda dođu u srednju školu koja možda na neki način i odustaje od njih tako da u njihovom školovanju imamo čitavu seriju nesporazuma. Od početka školovanja ih ne podržavamo dovoljno, a trebalo bi da ih podržavamo više, bolje i usmerenije, zato što su njihove potrebe veće, jer dolaze iz porodica koje nisu stimulativne - kaže za Danas Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je dugo godina bila nacionalna koordinatorka PISA istraživanja.

Ona ističe da rezultati učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola jesu dramatični, ali da u ovakvim izveštajima uvek treba biti fer prema školi i navesti podatak o dodatoj pedagoškoj vrednosti.

- Bez obzira na to što je što je postignuće učenika nisko, moguće je da te škole podržavaju decu i da nije podrške škole - konačan rezultat učenika bi bio još lošiji. Ovako nije fer da na školu svaljujemo svu odgovornost za niska postignuća učenika. Ona svakako snosi odgovornost, ali bi nam podatak o dodatoj pedagoškoj vrednosti pokazao kako zaista jeste. Ima mnogo škola u kojima se nastavnici veoma trude i "vuku" decu. Možda ona u konačnom ishodu postižu niske rezultate, ali da nije bilo tih nastavnika i te škole, rezultati bi bili još lošiji. Najveći broj učenika koji su učestvovali u PISA istraživanju je u trenutku testiranja pohađao prvi razred srednje škole. Tačno je da je godinu dana malo vremena da bi se osetnije video uticaj škole, ali s druge strane, nije ni premalo da bi taj uticaj bio opipljiv - kaže Pavlović Babić.