SRPSKI ZATVORI Proklete avlije 21. veka

Ubijeni penzioner Stanimir B. po mišljenju mnogih stručnjaka, nije trebalo da se nađe u ćeliji sa mnogo mlađim osobama od sebe. Osim toga, Zakon je za njega mogao, zbog bačene petarde, da nađe neku drugu meru kažnjavanja a ne pritvorsku.

Za razliku od Srbije, većina evropskih zemalja se odlučuje za alternativne kazne kada je reč o lakšim krivičnim delima. Jednostavno, Evropa ne želi da svoj sistem kažnjavanja optereti takvom vrstom zatvorenika.

Srpski zatvori su u većini slučajeva nenamenski građeni. Mnogi od njih su iz pretprošlog veka, osim toga mnogi su u centru grada. Tako se u Pančevu iz centralne gradske ulice ulazilo u zatvor, okružni zatvor u Beogradu je usred rezidencijalne zone, u Bačvanskoj ulici, u Kruševcu je zatvor bio u centru grada, tako da se pijaca naslanjala na njega, u Kraljevu je u strogom centru grada. Za to vreme broj zatvorenika se kontinuirano povećava.

Osnov tome leži i u pomenutoj pooštrenoj kaznenoj politici, novim propisima koji uvode nova krivična dela, insistiranju na oštrijem kažnjavanju, kaznama na duži period. Otuda očekivanja da će i priliv osuđenika biti sve veći.

Kako pokazuje jedan od izveštaja Saveta Evrope, u Srbiji je 16,5 odsto zatvorenika služilo kaznu manju od godinu dana, 26,6 odsto od godinu do tri, 23 odsto od tri do pet godina, 19 odsto od pet do deset godina, dok ostali statistički podaci govore da su dnevni prosečni troškovi po zatvoreniku 26,3 evra, dok su u Evropi 64,4, kao i da je jedan zatvorski službenik zaposlen na 2,6 zatvorenika, u odnosu na evropski prosek od 1,6 zatvorenika po službeniku. 

U najvećim zatvorima ima nedovoljno stručnog osoblja, pre svega medicinskog, psihologa i psihijatara, i ljudi koji rade takozvani tretman. Kome je Stanimir B. mogao da se požali?

- Ako je ovaj čovek dolazio i zatražio pomoć zato što su povrede bile vidne, ne može iskusnom zdravstvenom radniku da promakne kako su te povrede nastale. Medicinsko osoblje koje ga je pregledalo je trebalo da preuzme odgovornost da ispita kako je došlo do povreda, da ispita šta se desilo. Nije čovek mogao da padne i da se tako povredi - smatra Slavica Radovanović, pukovnica policije u peniziji.

Slično mišljenje ima i Sonja Tošković iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava koja kaže da je vest o ovom ubistvu veoma uznemirujuća jer je reč o zatvoru u Beogradu "u kom se izdržavaju blaže zatvorske kazne".

- Potpuno je neverovatno da se takvo zlostavljanje dešavalo i zanemarivanje svega toga i da je na kraju došlo do smrtnog ishoda -  tvrdi ona, dodajući da se postavlja pitanje uloge lekara u tom zatvoru, budući da su pre smrti konstatovane povrede.

Srbija je među zemljama s najvećom stopom smrtnosti u zatvorima, navodi Savet Evrope u svom godišnjem statističkom izveštaju o stanju u evropskim zatvorima (SPACE). U Srbiji je u januaru 2019. bio 10.871 zatvorenik, malo više u odnosu na godinu dana ranije, kada ih je bilo 10.807, a problem pretrpanosti zatvora i dalje postoji. U studiji koja obuhvata 2018. godinu i januar 2019. godine navodi se da je u Srbiji prosečan broj zatvorenika na 100.000 stanovnika bio 156,1. U Evropi je taj prosek 106,1. Stopa smrtnosti u srpskim zatvorima se znatno povećala, sa 32,4 na 51,5, zbog čega je u vrhu zemalja s najvećom stopom smrtnosti na 10.000 zatvorenika.

Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u zavodima (UIKS), navode da primenjuju sve svetske standarde koji se odnose na bezbednost lica lišenih slobode te naglašavaju da se ovaj slučaj može tretirati kao usamljen. Inače, UIKS je suspendovala i udaljila sa posla bivšeg upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu Vladimira Bukvića i još 10 zaposlenih zbog propusta koji su otkriveni unutrašnjom kontrolom povodom smrti prekršajno kažnjenog penzionera.

- Da se zatvori u Srbiji godinama unazad svrstavaju u izveštajima Saveta Evrope u sigurne i bezbedne govori i činjenica da se u protekle tri godine nije desio nijedan slučaj ubistva - stoji u saopštenju UIKS-a.

Dakle, odgovor na pitanje kako neko kao penzioner, može da bude mučen i ubijen u zatvoru jeste odluka sistema. To što se tamo neko našao jer je bacio petardu, to je greška suda, koji je takvog građanina poslao tamo, znajući da će nestati u "prokletoj avliji".