Urbani jauk u Beogradu

Uspon populizma i autoritarizma i Srbiji praćen je sve češćim pominjanjem "otpora“. Ova neodređenost može biti korisna kada treba mobilisati što veći broj građana, ali može biti i zbunjujuća kada treba naći najbolji način za postizanje konkretnih ciljeva. Postoji i precizniji pojam koji se danas upotrebljava a to je građanska neposlušnost.

Zakazivanje beogradskih izbora za 28. april ima za cilj da spreči sprovođenje preporuka ODIHR-a i zahteva opozicije, kao i da se dočeka praznik i isprazni Beograd, pa da umesto Beograđana glasaju dovedeni i fantomski birači, poručuju iz dela srpske opozicije. Navode da su u opticaju za ovu borbu sva moguća sredstva.

Od dodatnog pritiska preko međunarodnih institucija, preko poziva na različite vidove građanske neposlušnosti, pa sve do fizičkog sprečavanja da se ti izbori održe na taj dan.

U teoriji, građanska neposlušnost može biti delotvorno oružje protiv populista. U praksi, međutim, ona se suočava sa dva ozbiljna izazova. Prvo, postoji rasprostranjeno nerazumevanje značenja građanske neposlušnosti. Drugo, situacija u našem medijskom pejzažu otežava prenošenje poruke građanske neposlušnosti široj i raznovrsnijoj publici.

Ne treba očekivati da bi PINK, Hepi ili RTS, bili objektivni prenosioci tih poruka. Građanska neposlušnost mora da bude poslednja opcija i, da bi uspela, organizatori pokreta moraju da se obrate javnosti za pomoć. Treba i naglasiti da je građanska neposlušnost otvoreno kršenje zakona, ali na savestan i nenasilan način, sa ciljem ubeđivanja sugrađana da nešto treba promeniti jer je nepravedno i nezakonito. Koliko je građanska neposlušnost u borbi protiv ovdašnjeg režima izvodljiva?

Upitan da li su građani zaista spremni za novi model radikalizacije protesta, profesor Vladeta Janković je odgovorio:

- Ja mislim da još uvek nisu, pošteno govoreći. Ali, mislim da malo treba da dođe do toga - naglasio je svojevremeno Janković.

"Građanska opcija“ rođena je kao građanska neposlušnost, kao otpor prema onome što je dolazilo od države i njenih organa, te je tako njen smisao bio nezamisliv bez postojanja represivne vlasti koja je ugrožavala osnovna prava svojih građana. Istovremeno, to je znači da je postojanje jednog takvog otpora suvereno samo dok postoji onaj protiv koga se treba boriti, a taj neprijatelj je sad očitiji nego ikada, te nije nimalo teško da se on detektuje.

Očigledno je da gradska vlast smatra da nema obavezu da pita građane za mišljenje o onome što namerava da čini. Onda građani imaju apsolutno pravo na građansku neposlušnost. Opcija ne tiče me se - ne sme da postoji. Okupljanje hiljada ljudi oko inicijative pod nazivom "Sve mora da stane!“ koja je nastala nakon tragičnih događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i okolini Mladenovca pokazala je da u društvu postoji razumevanje da ovi događaji nisu samo zločini mentalno obolelih ljudi, nego oličenje daleko dubljih problema u društvu. 

Činjenica da je inicijativa dobila naziv "Sve mora da stane!“ definitivno pokazuje put napred za normalnu, građansku Srbiju. Da li se deo građanstva boji implikacija takvog poziva i takve terminologije?