Sad stvarno ostajemo bez lekara

Loše stanje u zdravstvu Srbije svakako nije novost. O tome najbolje govori odnos vlasti prema državnom zdravstvenom sistemu. Zbog toga će uskoro sređenim SNS putevima Srbije gaziti oni koji su do sada gazili po našem zdravlju. 

Prepune čekaonice, liste čekanja, traženje veze ili, alternativno i ko može da priušti - plaćanje za pregled odnosno lečenje kod privatnika.To je ilustracija realnog stanja u zdravstvenom sistemu Srbije, sa kojim se njeni građani suočavaju gotovo svaki put kada im zatreba neka zdravstvena usluga.

Danica Grujičić, ministarka zdravlja, prisutna je u medijima i ne propušta priliku da istakne zdravstvene uspehe naprednjačkog režima. Očigledno da je vizija srpskog zdravstva ministarke Grujičić stvarna je koliko i Vučićevo zlatno doba. 

Prema podacima Svetske banke, gotovo 40 odsto potrošnje na zdravstvo dolazi iz džepa građana. Ostalih 60 odsto troškova za zdravstvo finansira se iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u čemu građani takođe učestvuju izdvajajući od svoje plate kroz obavezne doprinose. 

Prema nekim procenama, Srbiju godišnje napusti oko 2.000 zdravstvenih radnika, a da nema dovoljno kadra koji će te poslove obavljati ukoliko se takav trend nastavi. Faktički, Srbiju svakog dana napusti po pet zdravstvenih radnika.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je u 2022. godini bilo gotovo 17.000 nezaposlenih radnika, među kojima je skoro 2.000 lekara, sa više od 60 specijalista. Pedijatri, neurolozi, anesteziolozi, oftalmolozi, endokrinolozi, radiolozi, samo su neki od specijalista koji nedostaju ustanovama Srbije, njihov broj je dodatno "prepolovila“ pandemija virusa korona, a sad je zabrana zapošljavanja produžena, čime je ugušena svaka nada u stalan posao.

Inače, oko 1.600 lekara godišnje se upiše u Lekarsku komoru Srbije i stekne licencu za rad, a 600 lekara u proseku godišnje zatraži potvrdu za rad u inostranstvu, što je malo manje od 40 odsto, pokazuje analiza Centra za politike emancipacije iz 2022.

Ono što je veliko upozorenje za srpsko zdravstvo, jeste činjenica da od 23.583 lekara specijalista, koji rade u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, skoro svaki drugi stariji je od 55 godina, a to su podaci Lekarske komore Srbije (LKS), sa kojima je dr Grujičić trebalo da bude upoznata. Posmatrano prema regionima, najveći procenat specijalista starijih od 55 godina je u regionu Jugoistočne Srbije - 62 odsto. Stariji od 55 godina u Beogradu je svaki drugi lekar specijalista, u Vojvodini je čak 56 odsto, Centralnoj i Zapadnoj Srbiji 57 odsto, KiM 48 odsto.

Najviše lekara starijih od 55 godina ima u oblasti opšte medicine i ginekologije. U Beogradu 66 odsto lekara opšte medicine starije je od 55 godina, dok je u Jugoistočnoj Srbiji čak 76 odsto. Što se tiče starosne strukture ginekologa, najteža je situacija u Jugoistočnoj Srbiji gde je 67 odsto starije od 55 godina. Odlazak u penziju, ali i odlazak u inostranstvo, kao i u privatnu praksu, preti da državni zdravstveni sistem u Srbiji dovede do kolapsa. U ustanovama u unutrašnjosti Srbije, većina prijavljenih za stalan posao, koji su bili angažovani tokom pandemije još nisu dobili obećane ugovore. Oni i dalje čekaju na rešavanje svog statusa.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić, navela je pre dva meseca, da je stiglo 9.500 zahteva za stalni radni odnos, a da će selekcija biti napravljena najkasnije do 1. januara, što se naravno nije dogodilo.