Greške u koracima

POŽARI

U užasnoj nesreći koja je zadesila veliki broj sela i mesta siromašnog juga Srbije u kojoj je u požarima izgorelo preko 600 kuća-domaćinstava, mnogima i dotrajali traktori, voćnjaci…, trebalo je da se svi organizujemo, odazovemo i pružimo pomoć.

Tako je i krenulo. Predsednik Vučić je svima obećao izgradnju novih, boljih i lepših kuća od onih izgorelih u požaru. Dobro, živi bili pa videli!

Ali, evo nam greške u startu! Lokalni odbori SNS-a su dobili zadatak da se organizuju i svima stradalima obezbede osnovne potrepštine u hrani, vodi, odeći i obući, smeštaju… Što bi bilo za svaku pohvalu da nisu napravili neshvatljivu i neljudsku grešku!

Naime, i studenti "pobunjenici", "fašisti", "teroristi" su se takođe organizovali i krenuli da sakupljaju i dele pomoć ugroženima.

I, sad, da čovek ne poveruje onom što je čuo! Angažovani SNS-ovci su svakom nesrećniku postavili uslov: opredeli se! Hoćeš li našu pomoć ili njihovu!?

Svuda u svetu, nakon bilo koje nesreće koja zadesi državu ili neki njen deo, padaju u drugi plan sve dotadašnje podele u društvu po bilo kom osnovu da su postojale. Pa, i kod nas je to bio slučaj.

U toku bezumne agresije NATO 1999. godine na Srbiju, sve one razlike ili netrpeljivost, počev od komšijskih odnosa, pa sve do političke i svake druge međusobne razlike, nestale su! Zajednička nesreća, po pravilu, - zbližava ljude!

E, ali to ne važi i za SNS. Oni, izgleda, ne mogu bez onog: naši i njihovi! Po cenu da "njihovi" pomru od gladi i žeđi!

Po toj logici i takvom tumačenju humanosti nismo daleko od situacije da se nekom, kome bi bila potrebna hitna operacija, postavi pitanje: "hoćeš li da te operiše naš ili vaš doktor?"

DONACIJE

Bez da navodi imena ili bilo šta drugo što bi bilo na štetu ljudi o kojima je reč, potpisnik ove kolumne je imao jedno lično iskustvo.

Imao je i ima jednog mlađeg drugara i jednu poznanicu koji su, oboje, iz jednog istog mesta teško stradalog u požaru.

Namera je bila da oni saznaju adresu ili način kako da se uputi simboličan iznos od po 5.000 dinara nekoj konkretnoj porodici ili pojedincu, teško stradalim u požaru.

Niti se rođak drugara usudio da se javi sa brojem svog računa, niti se moja poznanica, koja je nedavno avanzovala na mesto direktorke jedne ustanove, usudila da pruži obećanu informaciju. Radi se o malom mestu u kome se, kako je rekla direktorka, svi međusobno poznaju.

Jer, autor ove kolumne, koji piše za Direktno, očigledno, baš zato, može da nanese štetu onom rođaku drugara, a direktorka bi mogla da dovede u pitanje svoj položaj direktorke.

Eto, dokle smo stigli!

Novosadska "serenada"

Uz veliko i dužno poštovanje prema dostojanstvenim, upornim i hrabrim Novosađanima, ne može se prevideti i jedna strateška greška koju su napravili poslednjih dana.

Večernji odlazak pred stanove Miloša Vučevića i Žarka Mićina je svojevrstan - autogol.

Ono skandiranje, ona "serenada" pod njihovim prozorima nije bila, baš, prijatna za gledanje i slušanje.

Prvo, videlo se da obojica stanuju u običnim stambenim zgradama. Za razliku od Brnabićke koja stanuje u ogromnoj vili na Dedinju ili Aleksandra Šapica koji stanuje u svojim ogromnim tvrđavama -viletinama što u Beogradu, što u Trstu, kažu, u Barseloni i ko zna gde još.

Drugo, i Vučević i Mićin imaju svoju decu koja su bila svedoci, blago rečeno, neprijatne, noćne, atmosfere pod njihovim prozorom.

Pogotovo je bio degutantan prizor kada su demonstranti brisali cipele o brisač na kome je salo "Porodica Mićin".

Ne treba biti, po svaku cenu, apologeta prema bilo kome ko iz opravdanih razloga ne podržava ovu vlast, ako pravi greške u koracima!

Živan Haravan

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Direktno.rs.