Šta su Telekom i vlast skrivali od građana prethodnih godina?

U razgovoru za BIRN direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da proces prodaje nije bio tajni, već da se o prodaji antenskih stubova odlučivalo na međunarodnom tenderu. Lučić tvrdi da nije reč o strateški važnoj imovini, ali da će prodati sve antenske stubove koje imaju u Srbiji, Crnoj Gori i BIH.

- To se nije krilo, uz našu saglasnost IFC i EBRD su objavili detalje o projektu i ostalo ćemo objaviti u dogovoru sa inostranim poslovnim partnerima. Cena je još tajna, ali je veoma značajna, reč je o velikoj količini novca. Cena je ravna sa EU transakcijama - kazao je Lučić.

Nekadašnja članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić u autorskom tekstu objavljenom još 2020. godine u Danasu slaže se sa konstatacijom BIRN-a o netransparentnosti, navodeći da treba utvrditi šta Telekom i vlast skrivaju od građana i zašto je postupak akvizicija netransparentan i nekontrolisan, i šta je u toj nabavci osetljivost i specifičnost, zbog čega se ne ostavlja pisani trag.

Predsednik Nadzornog odbora Telekoma je povodom nedostatka pismene dokumentacije izjavio DRI da je o akvizicijama vođena usmena komunikacija koja je jednaka pisanoj i da od njega nije tražena nikakva dokumentacija i sastanci jer se radilo o usmenoj komunikaciji zbog osetljivosti pitanja i specifičnosti tema gde se pisana komunikacija ređe sprovodi, tako da ostaje nepoznato ko je doneo odluku o akvizicijama, ko je izvršio kontrolu i nadzor nad postupkom, ko je cenio svrsishodnost akvizicije, što sve ukazuje na nezakonitosti i postojanje velike mogućnosti korupcije, ocenjuje Vasilić.

Iz izveštaja DRI "Efikanost kontrole akvizicija od strane nadležnih organa" broj:400-1109/2019-06/25 od 25. novembra 2019. godine proizlazi da je DRI vršila reviziju svrsishodnosti poslovanja i efikasnost kontrole akvizicija u državnim preduzećima i to JP EPS, JP Srbijagas i Telekom Srbija a.d. Ova tri preduzeća imala su najveće vrednosti akvizcija s tim što je Telekom u 2018. godini imao akvizicije u vrednosti od 94.511.215 dinara, što je u odnosu na 2017. godinu predstavlja stopu rasta ulaganja od 48 odsto, što je najveća akvizicija u javnim preduzećima koja su kontrolisana.

Cilj revizije je bio da se utvrdi u kojoj meri su zakonodavni i institucionalni okvir obezbedili efikasnu kontrolu akvizicija u navednim preduzećima. DRI je konstatovala da je skoro nemoguće izvršiti reviziju državne svojine jer država nema registar sveobuhvatne evidencije državnih preduzeća, niti evidenciju državnog kapitala u tim preduzećima, te da je teško utvrditi da li su akvizicije bile svrsishodne za državni kapital.

Kontrola akvizicija je regulisana različitim zakonima, to su pre svega Zakon o ministarstvima, Zakon o privrednim društvima, Zakon o privatizaciji i Zakon ozaštiti konkurencije. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, odluku o promeni kapitala jedne firme donosi vlasnički organ - skupština društva u čijem radu učestvuju svi akcionari. Iz izveštaja DRI se vidi da takva odluka nije doneta od strane skupštine akcionara.

Iz navoda predsednika Nadzornog odbora koji su dati DRI u toku kontrole, proizlazi da je Nadzorni odbor o akvizicijama samo obavestio Skupštinu kada je razmatran izveštaj o radu za period od maja 2018. do maja 2019. godine.

U smislu člana 4 Zakona o javnim preduzećima, odluka o promeni kapitala se donosi od strane NO, ali ta odluka postaje pravno valjana tek onda kada na nju da saglasnost Vlada. Uvidom u izveštaj DRI ne može se utvrditi da je doneta pravno valjana odluka o akvizicijama, jer nema potrebne saglasnosti.

Prema izveštaju DRI, utvrđeno je da nije vršena kontrola I nadzor od strane Ministarstva privrede, MTT, Vlade I Odbora za ekonomiju javnog sektora, kao stalnog tela Vlade, koja je morala biti izvršena s obzirom na većinski državni kapital.

DRI je ispitivao da li je Ministarstvo privrede (u daljem tekstu MP) vršilo nadzor nad radom Telekoma u vezi kontrole akvizicija i dobio je izjašnjenje da MP nema u ovom trenutku nikakvu nadležnost nad radom Telekoma, osim da priprema akta o imenovanju organa upravljanja.

DRI je ispitivao da li je nadzor i kontrolu poslovanja Telekoma vršilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu MTT) i došao je do podataka da će tek donošenjem Zakona o elektronskim komunikacijama, MTT dobiti nadležnost za uspostavljanje komunikacije sa svim operatorima, ali da je do sada vođena samo usmena komunikacija koja nije dokumentovana, jer propisi koji se odnose na Telekom ne predviđaju obavezu formalnog pisanog obaveštavanja.

Prema tome, ni MTT nije vršio kontolu i nadzor u vezi sa akvizicijom Telekoma.

DRI je ispitivala da li se akvizicijama Telekoma bavio Odbor za ekonomiju javnog sektora i dobio je izveštaj Generalnog sekretarijata dopisom od 27. 5. 2019. godine da Vlada nije imenovala članove Odbora za ekonomiju javnog sektora, što znači da Odbor ne postojii i da nije vršio kontrolu i nadzor akvizicija.

Prema tome, ulaganje u akvizicije urađeno je bez odluke akcionara, bez kontole, nadzora i odluka ministarstava, Vlade i Odbora za ekonomiju javnog sektora, iako se radilo o javnim sredstvima u iznosu od 38,29 milijardi dinara, što je vrednost izvršenih akvizicija Telekoma koja su isplaćena iz javne svojine I koja su prešla u privatne džepove.