Bivši fudbaler Zvezde otkrio: Džajić je hteo da otera Vidića iz kluba, Muslin mu rekao da će biti najbolji u Evropi!

Ima ta urbana legenda da Dragan Džajić kao sportski direktor Crvene zvezde nije prepoznao Milorada Belodedića kad je ovaj pobegao iz Rumunije da bi prešao u Crvenu zvezdu. Zapravo nije ni legenda, o tome je pričao i sam Belodedić. Sada je isplivala slična priča, samo je u centru pažnje Nemanja Vidić.

Ispričao ju je Ivan Vukomanović, nekadašnji defanzivac crveno-belih, u velikom intervjuu za Glas srpske.

- Prvu zvaničnu evropsku utakmicu koju je Vidić odigrao za Zvezdu, igrali smo zajedno. Sećam se, Bunja (Goran Bunjevčević) je otišao u Totenhem. Došli su Vladimir Matijašević, Goran Đukić, a neko nam je na Kipru falio u odbrani. Sećam se bila je dilema koga da stave, a Omonija je imala nekog Nemca, Rajnera Raufmana u špicu 195 cm visok tip, 40 golova dao glavom. I Muslin me na treningu pita: "Šta misliš da stavimo malog (Vidića) da igra s tobom u odbrani? Ti, Matija (Matijašević) i on"? Ja kažem: "Super, zemljaci smo, znamo se, imamo dobru komunikaciju. Biće to sve u redu". I tu Džaja (Dragan Džajić) napravi problem: "Kakav on, gde on...Neću mu ni ugovor dati..." I Muslin kaže: "Džajo pusti, ja sam trener pusti ga s nama šest meseci, biće mali najbolji štoper u Evropi...". Džaja je hteo da pusti Vidića, da ga otera iz Zvezde?! Mi odigramo dole 1:1 i Vida je igrao. Tada je ostao s nama i eto dokle je došao - ispričao je Vukomanović.

Kasnije su Džajić i Vidić nakratko bili protivkandidati za funkciju predsednika FSS. Pobedu je odneo stariji kandidat jer se mlađi povukao iz trke znajući da nema šanse da menja fudbalsku Srbiju. A Vukomanović je pre Zvezde igrao za Obilić, onaj Obilić Željka Ražnatovića Arkana. Tim sa Vračara ga je praktično ukrao crveno-belima.

- Napravili su pritisak i preko kluba i jedan dan su mi došli kući i doneli novac, dali su i Slobodi više nego Zvezda. Arkan je bio moćan, završio sam u automobilu i odvezli su me kod njega kući, gde sam i potpisao ugovor. Došao sam u mladu grupu igrača, momaka skupljenih iz cele Srbije, gladnih, željnih dokazivanja. Došao sam na viši nivo nego u Užicu, gde sam odigrao pune dve sezone. Dve godine sam proveo i u Obiliću, osvojio titulu. Bilo je predivno iskustvo.

U redovima Obilića se znao red, a igrači su tretirani jednako.

- Prvo, ugovori su nam svima bili isti u Obiliću. Svaki igrač godišnje je zarađivao 10.000 maraka. I sada pričamo, niko od nas bivših igrača Obilića nije pitao, ni razmišljao kad će plata i to. A tu je bio i Arkan, koji je stajao iza nas. On je svaki dan bio na treninzima. Često je ponavljao da ne smemo da se ponašamo kao propalice, bitange, da moramo da znamo šta je disciplina i profesionalizam, jer dosta nas je došlo iz malih sredina. Koliko puta nas je zvao na fiksni telefon da vidi jesmo li u stanu u 23 časa. Arkan je znao s nama. Kad oseti da smo opušteniji on i treneri su znali da zategnu. Nismo mi bili zvezde neke, za razliku od igrača Zvezde i Partizana, ali smo živeli svoje snove. Dok je Arkan na stadionu, nismo išli kući. Ćuti i treniraj. Mi smo prvi put tada išli na pripreme na Maltu, u Italiju...To je u to vreme bio pojam, igrali smo jake utakmice, protiv Fejenorda recimo...Bili smo plaćeni na vreme, živeli smo u kraju blizu stadiona - poručio je Vukomanović koji je kasnije karijeru gradio u Francuskoj, Rusiji i Belgiji.