Ne idu na bolovanja jer ne mogu da priušte smanjenje plate

Ipak, prema podacima Eurostata i pisanju BBC-ja, Srbija spada među zemlje u kojima zaposleni najmanje odlaze na odsustvo zbog bolesti.

Prema pomenutim izmenama, o tome da li će bolovanje biti produženo nakon 30 dana, odlučivaće lekarska komisija, a prema rečima sagovornika Danasa, za donošenje ovakve odluke nije bilo realnog osnova, jer, kako kažu, retko koji radnik bude odsutan preko mesec dana.

Kako objašnjava Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, umanjena zarada koju sa sobom povlače dani odsustva, glavni je razlog da zaposleni provedu što manje vremena na bolovanju.- Na broj dana na bolovanju uticalo je smanjivanje zarada za vreme bolovanja. Ljudi izbegavaju da otvore bolovanje, kako ne bi primili značajno nižu platu. Osim toga, promenili su se odnosi između poslodavaca i zaposlenih. Sada je to mnogo više uređeno, i način otkazivanja radnog odnosa je pojednostavljen. Sa druge strane, poslodavcu se ne isplati da ima zaposlenog koji će često ići na bolovanje, posebno kada ona nisu dovoljno opravdana - predočava Atanacković.

Ipak, kako dodaje, iskustva njega kao poslodavca, pokazuju da postoje radnici koji se, i kada odu kod lekara i dobiju 15 dana bolovanja, ukoliko se radi o, recimo prehladi, vrate na posao čim se osećaju bolje, pre isteka celog bolovanja.

Sa njim je saglasna i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, koja ističe da, osim na plati, zaposleni odsustvom gube i na bonusima.

- Ljudi koji se osećaju loše, često ne koriste bolovanje, već idu na posao. Razlog tome je jednostavan - kada odu na bolovanje, 35 odsto se smanjuje plata. Sa druge strane, mnogi poslodavci daju stimulacije zaposlenima koji tokom meseca nemaju ni dana odsustva, odnosno bolovanja. Te 'nagrade' idu od 5.000 do 15.000 dinara. Srpskom radniku plate su male, ako mu se još odbije 35 odsto, pa izgubi i stimulaciju, onda kući ne nosi ništa. Takođe, građani Srbije vrlo retko idu na bolovanje duže od 30 dana, te sve promene zakona - u praksi nisu bile potrebne. One će samo zakomplikovati rad, jer smo zemlja kojoj fali lekara, te će biti veći pritisci na lekarsku komisiju - sugeriše Savić.

Sa druge strane, da se radnici iz straha od dobijanja otkaza ustručavaju da otvore bolovanje i kada im je zaista loše, potvrđuje i Tatjana Radosavljević, uz napomenu da ima slučajeva kada zaposleni dobija otvorene pretnje od poslodavca.

- Sa dolaskom firmi kao što je, recimo Jura, gde radnici nose pelene, svako bolovanje nosi mogućnost otpuštanja. Stoga, postalo je normalno da ljudi bolesni idu na posao, za male novce, da ne bi ostali bez istog. Odnos većine poslodavaca nije kapitalistički, već feudalistički, a radnike nema ko da zaštiti. Takođe, neretko se dešava da se ljudi vrate na posao pre nego istekne period koji im lekar preporuči da odmaraju. Imam pacijente koji kažu da su ih zvali, i kazali da, ako se ne pojave u firmi "tad i tad", ostaju bez posla - napominje Radosavljević.

Stoga, dodaje doktorka, tvrdnja da ljudi neosnovano idu na bolovanje - nije tačna.