STIMULACIJE ANE BRNABIĆ Nagrada za najboljeg bolesnog radnika

Dok je evropska tendencija uključivanja što većeg broja ljudi u osnovna prava radnika, u Srbiji se ide u sasvim suprotnom pravcu. Posledica toga je naravno jeftin radnik, nezaštićen i prepušten na milost i nemilost poslodavcu, ali i ovdašnjem režimu, koji je uveren da može da gazi i kažnjava sve što poželi. U zemlji blagostanja (Srbiji, naravno) i dalje se vode polemike da li pojedini radnici neosnovano odlaze na bolovanje.

Ipak, premijerka Srbije Ana Brnabić otišla je korak dalje, najavljujući vanredni inspekcijski nadzor pojedinih zdravstvenih ustanova i uvođenje eBolovanja. Ona je tokom posete Nišu, gradu u kom su, prema njenim rečima, radnici najviše odlazili na odsustvo zbog bolovanja, rekla da je Ministarstvo zdravlja naložilo vanrednu inspekciju u zdravstvenim ustanovama koje su otvorile najviše bolovanja i izrazila uverenje da će zloupotrebe sprečiti elektronsko dostavljanje doznaka.

- Verujem da će to zaista biti zaštita ljudima koji žele da rade, koji ozbiljno, odgovorno rade i investitorima koji žele da dođu i investiraju u Niš. Pod jedan, ako imate takav apsentizam, a u Nišu je bio zaista značajno veći nego u ostatku Srbije, onda ćete imati problem da će investitori početi da odlaze, pa nećemo imati radna mesta. Pod dva, imaćete problem da novi investitori neće dolaziti - poručila je premijerka.

Kojim god pravcem da krene postojeća vlast, sigurne su dve stvari: neće se ići protiv poslodavaca i neće se ići na rešavanje korupcije i drugih sistemskih nedostataka, već će se teret buđavog sistema svakako prevaliti na radnike. Moguće je da će se posegnuti i izmenama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kojima će restrikcije pristupa podacima o zdravstvenom stanju zaposlenog, kao posebno osetljivim podacima o ličnosti, biti ublažene ili sasvim ukinute. Ne bi iznenadilo neko takvo bahato i siledžijsko rešenje.

I dok je država drska, a poslodavci pohlepni, neće se tu mnogo promeniti. Nezakoniti načini radne eksploatacije u Srbiji mogao bi uskoro da bude promovisan kao velikodušnost poslodavca da nagradi najbolje bolesne radnike. 

Premijerka u tehničkom mandatu nas upozorava da budemo odgovorni i da manje brinemo o svom zdravlju. I bolesni da radimo udarnički. Državi bi tada bilo mnogo lakše. Postaćemo mentalno retardirani, ali nikad onako "fol" bolesni. Ima da postoji samo veseli timski rad i da se ori himna preduzeću. I, naravno, tako dok svi ne izludimo.

Radnik je na taj način prognan iz radnog zakonodavstva Srbije, u naletu dominantnih neoradikalnih ideja. Naravno da Brnabić ne može da pocrveni od stida pošto za stid ni ne zna i, naravno, da poseže za parama novih investitora jer je radi njih i ušla u politiku. Za njene karakterne osobine ima toliko prigodnih deminutiva.

Inače, za vazda neupućenu Anu B. valja istaći da se prema podacima Eurostata, Srbija nalazi pri dnu lestvice, kada se poredi sa državama Evropske unije (EU) po broju zaposlenih na bolovanju. Podaci za poslednji kvartal 2022. pokazuju da je na bolovanju bilo 5,9 odsto zaposlenih. Manji broj zaposlenih na bolovanju zabeležile su samo Bugarska, Grčka i Rumunija. Podaci Eurostata ukazuju da Srbija u odnosu na države Evropske unije ima minimalna izdvajanja za bolovanje i zdravstvene beneficije - 361 evro godišnje po glavi stanovnika. U državama EU ti iznosi variraju - od 416 evra u Bugarskoj do 5.409 evra u Luksemburgu. 

Zakonom o budžetu za 2024. godinu predviđena su ukupna izdvajanja za zdravstvo od 31,6 milijardi dinara (oko 270 miliona evra). Od toga je 8,5 odsto predviđeno za naknade za zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija tokom održavanja trudnoće. Budžet za zdravstvo u narednoj godini gotovo je identičan onom iz 2023. godine, iako su predstavnici vlasti najavili značajna ulaganja u taj sektor.