Zanemi i baci se u deponiju besmisla

Deponije, bilo zvanične ili divlje, obiluju negativnim uticajima na životnu sredinu. Štetne materije, putem filtracije vode kroz otpad, dospevaju u zemljište preko kojeg dospevaju do biljaka, pa putem njih do životinja. Ovom bioakumulacijom štetne materije dospevaju i do nas. U Srbiji već više od deset godina.

Nema sumnje da se kod nas stvaraju i istorijska đubrišta, ili deponije otpada na kojima će biti rasuti neki bivši, a navodno važni ljudi. Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je sa gradonačelnikom Šapca Aleksandrom Pajićem radove na sanaciji i rekultivaciji nesanitarne deponije "Dudara“. Na toj lokaciji će, po realizaciji projekta, biti zelena oaza i prostor za rekreaciju građana, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Samo nekoliko dana kasnije, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je početku izgradnje regionalne sanitarne deponije "Kalenić”, u istoimenom selu kod Uba.U Trsteniku, omanjem mestu, može se dobiti i zvanje počasnog građanina ako odeš na đubrište. Tako je Irena Vujović, svojevremeno postala počasna Trsteničanka, jer je "izuzetno doprinela zaštiti životne sredine u ovoj lokalnoj samoupravi“. Da pojasnimo, nije ona čistila reke i potoke, već je ministarstvo na čijem je čelu, odobrilo "kvalitetne projekte“, koje je lokalna samouprava kandidovala. Iz budžeta ministarstva 66 miliona za sanaciju dve trećine deponije, a Vujovićki titula prve građanke. Đubre se isplati.

Nije nepoznanica da se ovde ljudi već godinama hrane iz kontejnera, pa je onda valjda i logično i očekivano da im blagostanje stigne iz deponije. To bi se onda moglo shvatiti i kao politički gest SNS-a. Solidarnost sa svim onim sugrađanima koji preživljavaju zahvaljujući namirnicima iz kontejnera. To je i gest svojevrsne stranačke autorefleksije. Međutim, ideološkom otpadu, ljudi iz vladajuće partije su dovitljivo prelepili novi naziv. "Borba za Srbiju".Tako će njihova nova politička aktivnost po deponijama, biti vrednovana kao niz bizarnih incidenata. Oni sami treba da postanu nedostojni pamćenja, čak ni po zlu. 

Na smetlištu istorije se već nalaze uništeni ljudski primerci sa svim svojim neuspešnim misijama o moćnoj Srbiji. Zato je i opravdana aktivnost ministarke Vujović i premijerke Brnabić. Ima konačno da se stvori neki sistem odlaganja šuta, ili materijala kome je istekao rok. Činjenica je da je mnogo smetlišta u Srbiji, a, kako se bliže izbori, spremaju se nova, kao životno delo čoveka koji odbija da ode na istorijski otpad. Ne treba da to čudi ovdašnju javnost, on se već nalazi na običnom đubrištu koje je lično stvorio. Toliko je i nizak nivo našeg političkog života. Zanemi i baci se u deponiju besmisla. Kao model nikada okončanog suda o prošlosti, sad nam otvaraju deponije.

Umesto da bude apokaliptičan, ovaj izbor treba da bude šansa za izgradnju boljeg, pravednijeg društva. Naravno, ako se već nismo opredelili za ono drugo.