Beograđanin mora da radi 21 godinu za stan

Da li vam je poznato koliko godina je potrebno da ne trošite novac na svakodnevni život, kako biste obezbedili stan?

Da bi kupio stan, prosečan Beograđanin treba da radi 21 godinu, a od evropskih gradova, jedino u Moskvi taj proces traje duže, pokazuje analiza specijalizovanog portala Numbeo. U vrhu evropskih gradova nalazi se i Novi Sad, u kom je potrebno 18 godina rada kako bi se priuštila nekretnina.

Ovakvi podaci nisu začuđujući imajući u vidu da se samo u poslednjih godinu dana desio nagli rast cena nekretnina.

- Mi zapravo govorimo o jednom, ja bih čak rekla, tridesetogodišnjem planu da se na neki način stanovanje u potpunosti odalji od javnog interesa i od potreba ljudi za domom i prepusti nekako tržištu i tržišnoj logici koja stan tretira kao robu, ali i kao nekakav točak ekonomskog rasta - kaže Jovana Timotijević iz Ministarstva prostora.

Država bi morala da interveniše kako bi ograničila nagomilavanje stanova u rukama investitora i time učinila stambenu politiku pravednijom, smatra profesor FPN Bojan Vranić.

- Država može na različite načine da pomogne. Nažalost, kod nas se država ne bavi time, nego je to jedan od malih primera gde je država u potpunosti decentralizovala pitanja stambene politike i spustila na lokalni nivo, ali lokalne samouprave su u potpunosti neopremljene da se time bave - kaže on.

Većina stanovnika, odnosno oni sa prosečnim primanjima, sebi mogu da priušte stanove samo u određenim delovima grada, ističu iz organizacije Ministarstvo prostora.

- Mislim da stanovnici, nažalost, kod nas nemaju nikakav izbor da uopšte razmišljaju o tome koji je odnos stana u odnosu na posao ili školu njihove dece ili nekakav Dom zdravlja. Dakle, oni su apsolutno primorani da, pre svega, žive najčešće u prenaseljenim stanovima zato što uopšte ne mogu da se stambeno osamostale, a s druge strane onda da prosto prihvataju da stanuju tamo gde uopšte mogu sebi da priušte to - kaže Timotijević.

Problem skupih stanova najviše pogađa populaciju do 30 godina, jer prema istraživanju Eurostata, mladi u Srbiji tek sa 32 godine napuštaju roditelje i započinju samostalan život.

- Mladi ljudi dolaze do stana tako što im ili roditelji priušte tako nešto prodajući svoj veći stan i daju im deo novca da oni to kupe ili kad naslede neku imovinu, a za kredit se odlučuju samo parovi koji imaju dobra primanja i stabilnu platu uglavnom u državnim ustanovama - kaže agentkinja za nekretnine Kaća Lazarević.

Međutim, iako se beleži pad potražnje na tržištu nekretnina u odnosu na prošlu godinu, stanova po pristupačnoj ceni nema ni na vidiku.