Sve više dece ne progovori do pete godine! Zašto?

Logopedica Milca Vakić za N1 kaže da su ubrzana civilizacija i ubrzan život, ali i prolongirano jedenje tečne hrane neki od razloga zbog kojih deca slabije koriste govorni aparat.

Najčešće poteškoće kod dece na sistematskom pregledu u predškolskom uzrastu su problemi sa artikulacijom glasova – da ne znaju da izgovore sva slova, a svaki drugi ili treći predškolac ima i problem sa pažnjom, zbog čega im je teško da kada počne škola, sede 45 minuta na času.

- Za 40 godina radnog staža, mogu da kažem da sam na prste mogla da izbrojim, kada sam radila predgled za školu i počinjala da radim, a sada je svako drugo dete sa nekim odstupanjima u regularnom razvoju komunikacije i jezika - kaže Vakić.

Prema njenim rečima, nije jedini problem artikulacije, već postoji i problem komunikacije, govora, jezika, pažnje i predčitačkih i predpisačkih veština.

Kada je o komunikaciji reč, kako kaže Vakić, moramo da priznamo da sve kraće govorimo i služimo se simbolima da bi se dopisivali.

- Sve manje razgovaramo. To je moj apel roditeljima – nemojte samo da pričate detetu, učite ga dijaloškom odnosu, a ne samo da jedno govori - dodaje.

Vakić navodi i da je dosta slab jezički sistem kod dece predškolskog uzrasta i da se to ne odnosi samo na dužinu rečenice, već i na to koju vrstu reči dete koristi, ali i kako je bogata rečenica, koliko ciklusa rečeničnih može da iskaže. Tekst bi, ističe, trebalo da bude dugačak u toj meri da dete predškolskog uzrasta može da prepriča neki događaj u 10-ak i više rečenica.

- Stoga, razgovarajte sa detetom - kaže logopedica.

Problemi postoje i sa izgovorom glasova – ima puno dece koje imaju narušen izgovor glasova, ne samo gornjonepčanih, pa je zato kod logopeda i "proglašena epidemija".

To se, dodaje, između ostalog događa zbog slabijeg razgovaranja, dosta vremena ispred ekrana provedenog u nekoj pasivnoj pažnji.

- Moramo da uzmemo u obzir činjenicu i o načinu hranjenja deteta, sve češće deca imaju prolongirano konzumiranje kašaste i tečne hrane zbog čega ne razvijaju govorni aparat - navodi Vakić.

Pored tog hranjenja problem je, prema njenim rečima, što deca dosta slušaju nekih afektivnih zvukova u crtanim filmovima i drugim sadržajima sa ekrana, zaglušuje ih i pravi pogrešnu auditivnu sliku, ali i prolongirano držanje cucle i prsta u usta takođe pasivizira jezik i sve govorne organe.

Vakić otkriva i šta su signali da dete treba odvesti kod logopeda – ako nema prvu smislenu reč ili više reči do godinu i po dana, ako nema kratku rečenicu i ne spaja dve reči u rečenici sa dve godine, ako s tri godine razgovara, a druga osoba ga ne razume.

Ističe da je neophodno što ranije se obratiti logopedu jer što se ranije javite, sprečićete pogrešne modele i obrasce govornog ponašanja.

Vakić navodi i da je za predškolske predčitačke i predpisačke sposobnosti važna grafomotorika – vladanje finim motornim aktivnostima koje nažalost deca nemaju. Ona je veoma važna od hvata olovke do realizacije na papiru, a deca to nisu razvila, razvila su samo surfovanje po ekranima, koje je jednostavan pokret koji nije dovoljan za čitanje i pisanje kada dođu u školu jer je naš sistem jako zahtevan.

Ona kaže i da je u korenu svega to što su deca upućena ne ekrane i pasivnu pažnju, a ne aktivnu radnu proaktivnu pažnju što je bio slučaj kao pre 50 godina ili više kada su se ljudi mnogo više bavili decom i deca mnogo više rezgovarala.

Vakuić ukazuje na još jedan problem – da u državnom sistemu nemamo dovoljno logopeda.