Vidimo se u čitulji, vidimo se u učionici

Garnitura koja se zapatila i izmilela na svetlost dana smutnih devetesetih, nekako je opstala na političkoj sceni, i danas, ojačana i mutirana, vuče Srbiju nazad u to mračno doba. Mnoga po zlu čuvena lica, poput bubašvaba koje preživljavaju u svim uslovima, izbegla su zasluženu kaznu i danas nas iznova muče i proganjaju. Umesto da trunu u zatvoru ili budu zaboravljena i zakopana negde na đubrištu istorije, preselila su se u Skupštinu, na televizije i društvene mreže, u rijalitije.

U toj živopisnoj galeriji simbola devedesetih, likova s koca i konopca, pored predstavnika vlasti našle su se i njihove dvorske lude, pevačice i pevači, starlete, sitni i krupni kriminalci. Jedan od njih je i Kristijan Golubović, zvezda filma "Vidimo se u čitulji". Kristijana nismo videli u čitulji, ali smo ga gledali u rijalitiju, u zatvoru, u raznim emisijama, u novinama, na društvenim mrežama i, najzad, tamo gde bismo najmanje očekivali da ga vidimo - u školi.

Naime, Golubović se pojavio u jednoj beogradskoj školi na snimanju spota, i to u ulozi profesora, pred gomilom dece koja su statirala. Svoj boravak u školi je snimio i okačio na Instagram profil, pa je i javnost tako saznala za ovaj neobičan edukativan sadržaj kom su učenici te škole bili izloženi.

Otkud Kristijan Golubović u školi sada kad mu vreme nije? Otkud deca kao statisti u spotu? Kome se, kada, kako i zašto učinilo da je to dobra ideja?
Reakcije javnosti su bile brze i burne, pa možda ipak nije sve izgubljeno. Možda nismo sasvim apatični i umrtvljeni, oguglali i otupeli. Možda ima nade da najzad prekinemo reprizu devedesetih i snimimo neki malo bolji film.

Marija Starčević, profesorka srpskog jezika