Sve manje prostora za kritiku vlasti: Od sumraka do svitanja

Neobično je ciničan momenat u kome je vrh državne vlasti odlučio da podrži šampiona u kršenju novinarskog kodeksa, Dragana J. Vučićevića, u obračunu sa pravosuđem: upravo u vreme cirkusa sa vlasnikom Informera u glavnoj ulozi, u Srbiji je, naime, boravila Ajrin Кan, specijalna izvestiteljka UN za zaštitu i unapređenje slobode mišljenja.

Da cinizam bude potpun, izvestiteljka je u Srbiju stigla na poziv vlasti, zbog čega je poverovala da će njene preporuke, kad sledeće godine budu zvanično objavljene, biti shvaćene ozbiljno. I pre toga, međutim, rekla je dovoljno - javni diskurs ocenila je kao "toksičan do prilično šokantne mere", uvidevši, za nedelju dana boravka, da "napadi na novinare, aktiviste, pripadnike etničkih i seksualnih manjina i sve koji kritikuju vlast dolaze pre svega od političara i zvaničnika, a potpomognuti su tabloidnim medijima".

U preliminarnom izveštaju, između ostalog, pozvala je vlasti da "osiguraju da će REM biti nezavisan, efikasan i odgovoran" i da će ispuniti svoju ulogu regulatora u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije i međunarodnim standardima - a sve zato što se uverila da to telo ne preduzima odgovarajuće mere protiv prestupnika, ne promoviše pluralizam u medijskim sadržajima i dozvoljava uvredljive kampanje uznemiravanja.

Ajrin Кan je to saopštila 6. aprila - istog dana kada je na TV Pink počelo emitovanje spota nepoznatog autora, kojim se poziva na hapšenje urednika medija kritičnih prema vlasti i naročito prema predsedniku Vučiću. Tri dana kasnije, lično je premijerka Brnabić gostovala u emisiji te televizije u kojoj je spot branjen i to uz dodatnu razradu, u kojoj se predsednica Vlade istakla analizom sadržaja medija Junajted grupe, obećavši pride da će svoju "borbu" nastaviti.

Ništa manje cinično ne deluje ni činjenica da je, između dve runde međupartijskog dijaloga pod okriljem EU, posvećenog, u ovoj fazi, unapređenju rada parlamenta - rad istog tog parlamenta praktično suspendovan.

Prema Ustavu i Zakonu o Narodnoj skupštini, naime, prolećno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, ali predsednik parlamenta Vladimir Orlić ni skoro mesec i po dana kasnije, nije zakazao sednicu. Formalno, međutim, to se ne tretira kao prekršaj, zahvaljujući objašnjenju prema kome zasedanje jeste započelo, ali to ne znači da sednica mora da bude održana istog dana. Suštinski, ostaje činjenica da je suspendovana mogućnost da građani, u direktnim prenosima, čuju nešto drugačije od onog što im serviraju vlast i njeni promoteri. Naročito se to odnosi na temu Кosova, veruju tumači političke stvarnosti, koji se pozivaju na ogroman raskorak između stavova većine građana i odredaba Ohridskog sporazuma na čije sprovođenje se predsednik Vučić usmeno obavezao.