Kad novinari utihnu

To je "utvrdila" policijska istraga. To što su u celom stanu vidljivi tragovi borbe, što je polomljen luster, što su na podu bili pramenovi njene kose za policiju nije bilo bitno, jer i nad policijom postoji služba. Mogla je služba da iscenira samoubistvo pištoljem, da sredi stan, ukloni tragove borbe, ali tada ne bi bilo poruke:

"Ako ne ćutite, možemo da vas ubijemo na bilo koji način i da to prikažemo kao samoubistvo".

Skoro trideset godina je Dada mrtva. Ime ubica i organizatora se ne zna.

Milan Pantić, novinar iz Jagodine je ubijen pred vratima svoga stana 2001.

Jedino što znamo je da je pisao o korupciji lokalnih moćnika.

Ubica i dan danas nepoznat.

Slavko Ćuruvija je ubijen ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo, tog proleća pod bombama 1999.

Služba ga je pratila mesecima pre toga.

Sada je 2023, a suđenje za njegovo ubistvo još traje.

Marko Vidojković i Nenad Kulačin su u svojoj emisiji ponavljali:
"Izvući ćemo se"

Ta rečenica je bila mantra svima nama koji trpimo teror više od deset godina, svima nama koji se nismo dali kupiti, zastrašiti ili uceniti.

Da budem iskrena, nema nas mnogo, jer lakše je na sebe staviti cenu nego metu.

"Psovali su, bili vulgarni, nepristojni, odvratni!"

Da. I ja sam. U svojoj kući izgovaram reči vulgarnije od svega što je izgovorio Marko, psujem, kunem, besnim.

To nisam ja, to je očajna, povređena žena bez nade, žena koja zna ko joj krade ovo malo života, koja ne dozvoljava da joj vređaju inteligenciju, koja ne pristaje na laži zarad mrvica sa stola taloga koji je sebe uzdigao do nivoa vladajuće kaste za koju svi radimo, kojoj nikad nije dosta, jer sve možeš da napuniš sem prazne glave i gladnih očiju.

Na trideset pretnji smrću Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu tužilaštvo ne reaguje.

Međunarodna organizacija sklanja Marka, a Nenad ostaje da nosi glavu u torbi.

Nema ljudi na ulicama. Nema obustave rada svih novinara, na svim televizijama i zahteva da se oni koji su pretili uhapse i kazne, jer je valjda normalno braniti pravo nekoga da kaže ono što misli, čak i kad se ni u čemu ne slažeš sa njim.

Nema, jer na ulicama su oni koji se bore za Kosovo, isti oni koji su se borili protiv homoseksualaca, vakcina, 5G mreže, oni koji daju bezrezervnu podršku Putinu za vreme čije vladavine je ubijeno preko trista novinara u Rusiji.

"Patriotski protivnici" vlasti povezani sa njom preko službe na čijem je čelu vilenjak Vulin koji se za tu funkciju kandidovao špijuniranjem ruske opozicije.

Šta će oni koji ćute ili podržavaju progon novinara, oni koji bi se radovali ubistvu slobodnomislećih ako svi novinari i svi hrabri ljudi koji se do sada nisu predali ili prodali budu van zemlje ili u zemlji?

Šta će kada ih oteraju sa zemlje i zemlju poklone stranim investitorima?

Šta će kada im majke, žene i kćerke budu umirale u fabrikama?

Šta će kada im lokalni moćnik bude silovao i podvodio maloletnu kćerku?

Šta će kada im drogirani sin tajkuna bude ubio dete na pešaćkom prelazu?

Ko će govoriti i pisati o tome?

Ko, kada se u mraku ništa ne vidi?

I na kraju:

Režimi slični ovome uvek traže unutrašnjeg neprijatelja.

Kada završe sa nama, neprijatelje će tražiti u svojim redovima.

Mislite o tome.

Podrška za Marka i Nenada!

UĆUTATI NEĆEMO!

Aleksandra Ćurčić