Zar je moguće?!

Pitamo se, gledajući i slušajući ih, zar je moguće da onaj ko ih forsira, a i oni sami, ne osećaju koliko su nisko pali, kada su u stanju da od notorne istine prave laž i obratno.

Što se njihovog spoljašnjeg izgleda tiče, uz ogradu da su estetika i lepota u očima posmatrača, zar je moguće da se svi ti likovi ne pogledaju u ogledalo i kažu sebi: "Baš imam prijatnu spoljašnost, ali ne znam šta mi je ovih poslednjih 13 godina?"

I što je najgore, svi ti likovi u Narodnoj skupštini, donose odluke koje se tiču života svih nas!

Zar je moguće da naša predsednica Skupštine veruje da može biti simpatična i draga najširem auditorijumu?!

I što je postalo pravilo, najodbojniji od takvih zauzimaju visoke položaje u Skupštini. Ili su predsednici skupštinskih Odbora, šefovi poslaničkih grupa, potpredsednici Skupštine… Televizije sa nacionalnom frekvencijom su pod komandom takvih ljudi kojima je laž postala "časna reč", a mržnja - patriotizam!

Zar je moguće da likovi koji su na čelu režimskih štampanih medija mogu ljudima na ulici da pogledaju u oči kada prođu pored kioska sa štampom na kojima "šljašte" naslovi od kojih bi se stideo svaki iole častan čovek, a baron Minhauzen pozavideo na lažima.

Zar je moguće da neko ko je najlepše godine svog života posvetio studiranju i nauci, postao veliki i cenjen stručnjak u svojoj oblasti, stane rame uz rame sa navedenim likovima?

Samo zato što će, "kao sin svoga roda", biti u vrhu vlasti bez trunke mogućnosti, znanja, iskustva za samostalno odlučivanje o vitalnim društvenim i političkim pitanjima.

Zar je moguće da čovek takvog naučnog kalibra nije unapred znao da će biti samo marioneta u kandžama vlasti - jednog čoveka? Da mu je prvi radni zadatak bio da izvrši smotru u "ćacilendu"?!

Zar je sve to moguće? Može li to stanje da se promeni?

(Ne)moguće!

Živan Haravan