"Nosila sam stvari koje su mi komšije poklanjale": Teška životna priča Goce Božinovske

Nakon završetka srednje škole, njen otac je želeo da nastavi školovanje i izgradi stabilnu karijeru u nekoj "ozbiljnoj" profesiji. U skladu sa njegovim željama, dobila je posao i počela da radi. Ipak, ubrzo je shvatila da to nije put kojim želi da ide. Ideja o kancelarijskom poslu nije je činila srećnom, jer je u sebi nosila samo jednu želju, da peva.
U jednom trenutku, priznala je da je često plakala zbog posla koji nije volela, dok je njen otac teško prihvatao činjenicu da želi da se bavi muzikom. Trebalo je dosta vremena da se pomiri sa njenom odlukom i da prihvati životni poziv koji je odabrala.

Pevačica je više puta govorila i o teškom detinjstvu. Odrastala je u skromnim uslovima i od malih nogu je radila kako bi pomogla porodici. Kako je ispričala, često nije imala ni dovoljno odeće, pa je nosila stvari koje su joj poklanjale komšije.
- Ovde smo sastavljali kraj s krajem! Nosila sam stvari koje su mi komšije poklanjale, nisam imala šta da obučem. Pre podne sam išla u školu, a po podne sam radila kod nekog i, kad mi daju parče hleba i premažu kajmak, ja hoću da crknem od sreće! Tokom zime smo jeli krompir koji tati daju kada nadniči, verujte mi da ne mogu da vidim krompir sada, smučio mi se. Zato danas mogu da preživim s milionima, ali i sa jednim dinarom jer sam navikla na sve, rekla je Goca.

Ta iskustva, kako kaže, naučila su je da se snađe u svakoj situaciji. Upravo zbog takvog odrastanja danas smatra da može da živi i u izobilju, ali i sa veoma malo, jer je navikla na skroman život.