Dr Slavica Plavšić piše za Direktno: Crni ekrani N1 i Nove S kao zastrašujuća opomena

Neću, razumete li: NEĆU! Neću da gledam Pink i Hepi, ne mogu, gadi mi se. Izaziva mi fizičku, mentalnu, emotivnu mučninu i užasnu odbojnost. Prvo što uradim ujutru kad ustanem je da uključim TV koji je već na N1 kanalu. Uživam da mi čarobna Nataša Miljković poželi dobro jutro. Gledam je valjda decenijama sa istim zadovoljstvom. Još kada je je vodila emisiju "Ključ", pa "Tako stoje stvari"... pa jutarnje programe.

U podne uživam uz predivnu Tanju Aleksić, popodne uz gospodstvenu Ivanu Konstantinović. Želim da mi biznis vesti saopštava decentna Tanja Veselinović, a dnevnik u 19 sati izuzetna Maja Žeželj. Jednom smo se srele na stepeništu N1 i pozdravile kao da se znamo celoga života.

Pa, ko da postavlja provokativna pitanja ako nije tu hrabra Žaklina Tatalović? Hoću da gledam emisije gospodina Branislava Šovljanskog, uživam u pronicljivim i originalnim pitanjima koje postavlja Vojislav Stevanović, sa zadovoljstvom slušam i gledam šarmantnog Miloša Milovanovića. Ne propuštam nijednu emisiju 7 na N1, sa tri briljantne urednice. Posle tolikih godina, postali su kao članovi porodice.
I kada ih ne gledam, prepoznajem po glasu sve dopisnike. Pamte se lucidni uvodi Jelene Obućine, subotom nas zabavlja Zoran Kesić, petkom nervira Ivan Ivanović, a nedeljom se ne propušta Utisak nedelje. Svi mi fale. Juče ih nije bilo. Od ponoći zatamnjeni ekran izgleda zastrašujuće kao nadgrobni spomenik.

Da, spomenik kao dan žalosti zbog medijskog mraka, zbog toga što su najbolji, a ne mogu da dobiju nacionalnu frekvenciju. Zbog toga što su profesionalni, kulturni, obrazovani, stručni... a kao domaćini posvećeni, ljubazni, predusretljivi. Volim ih što su drugačiji i posebni i što ni na jednoj televiziji nemam šta da gledam. Nedostajali su juče.

Neki osećaj kao kad shvatiš da ceo dan nećeš imati struju ili vodu zbog planiranih restrikcija, za koje nisi znao. Svako od njih se na društvenim mrežama oglasio istom porukom i svakom sam napisala: Podrška. Podrška iz sve snage i celim svojim bićem.

Znam da se borite za svetlost protiv mraka, za istinu protiv laži, za pravdu protiv zločina. I želim vam snagu i mudrost da izdržite i da ekrani budu zatamnjeni koliko god bude trebalo.

Navikli smo da nam se predsednik obraća sa televizija sa nacionalnom frekvencijom tri puta dnevno: za doručak, ručak i večeru. Njegova obraćanja iz inostranstva nam dođu kao posebna "poslastica, dezert posle ručka". Tako se i juče, sa samita u Tirani, gde nije hteo da ide, ali su ga ipak ubedili da treba, obratio naciji.

Naravno, nikad ne propusti da ostavi neki ružan komentar na račun nezavisnih medija. Sada je, po njemu, jasno da nisu slučajno izabrali jučerašnji dan, nego baš u inat njemu i onda kad je njemu najteže. Svi znamo da je njemu najteže svakog dana, tako da je svejedno što su se odlučili da ne emituju program baš tmurnog, kišovitog utorka. Jer njemu će biti najteže i u petak i u nedelju.

Sjajni novinar N1 Nikola Radišić se potrudio da obavesti portparolku Evropske komisije Anu Pisonaro o tome da su dve televizije isključile svoj program kao znak protesta protiv medijskog mraka u Srbiji.

- Mi smo upoznati sa medijskom situacijom u Srbiji i očekujemo da Srbija stvori okruženje u kojem će sloboda medija biti nesmetana i da je slobodno izvešatanje značajno za svako demokratsko društvo - izjavila je gospođa Pisonaro.

Pročitala sam i neke komentare botova. Sigurno su dobili naredbu "iz štaba" da okupiraju profile N1 i Nova S užasnim komentarima.

Meni i onima koji misle slično, užasno nedostajete i želim i imam potrebu da vam to napišem. I svakom pojedinačno i svima zajedno. Oprostite što vas nisam sve nabrojala. Izdržite vi u svom protestu. I gromoglasno ćutite dok ceo svet ne čuje vaše ćutanje. A mi ćemo strpljivo tumarati po mraku u nadi da će nas konačno i uskoro obasjati svetlost.

I evo : 00:00... 7.12 2022. godine, divna Maja Žeželj objasni saopštenjem zašto su ćutali.

"... Želeli smo da stvorimo realnu sliku kako bi izgledalo informisanje da građani Srbije imaju samo jednu verziju događaja, samo jedan - vladajući stav, samo jedno mišljenje i vesti bez kritičkog glasa. Na ovaj način ukazali smo i na višegodišnje pritiske kojima smo izloženi, na pokušaje da nam se vidljivost dodatno ograniči i da nam se onemogući finansiranje i poslovanje".

Objašnjenje je za one kojima nije bilo sasvim jasno šta se dešava. Za one koji ne razumeju i ne žele da čuju, ostaju za uživanje televizije koje su svojim podaništvom vladajćem režimu "zaslužile" nacionalne frekvencije.

Dr Slavica Plavšić